Открића

Гинко, дрво које не умире

Јесте ли знали зашто дрвеће попут гинка живи више од 3000 година?

Фото: Flickr

Текст: Ивана Николић

Студија под називом Вишенаменске анализе васкуларних камбијалних ћелија откривају механизме дугог живота код старих стабала Ginkgo biloba (Multifeature analyses of vascular cambial cells reveal longevity mechanisms in old Ginkgo biloba trees), недавно објављена у часопису PNAS указује на постојање молекуларних механизама који омогућују гинку да живи дуго.

Нова студија америчких и кинеских истраживача пружа прве стварне генетичке доказе о нечему што научници већ дуго претпостављају: „Подразумевано стање биљака је бесмртност“, коментарише Хауард Томас, биолог са Универзитета Абериствит.

Након што су изнели ову смелу тврдњу, истраживачи су прегледали танкa језгра 34 здрава гинкова дрвета из две кинеске провинције. Оно што су установили јесте да се раст гинковог дрвета не успорава како године пролазе. Штавише, стопа раста се у неким случајевима и повећавала. Занимљиво је и то да се величина листа, способност фотосинтезе и квалитет семенки дрвећа – сви показатељи здравља – нису мењали са годинама, односно старошћу.

Да би открили шта се дешава на генетичком нивоу, истраживачи су упоређивали експресијe гена у лишћу и камбијуму, танком слоју матичних ћелија између унутрашњег дрвета и спољне коре. Пошто старија дрвећа имају само неколико слојева камбијских ћелија, тешко је прикупити довољно материјала за рад, па је зато тим секвенцирао РНК дрвећа, прегледао производњу хормона и урадио скрининг молекула који могу да укључују и искључују одређене гене у дрвећу старости од три до 667 година.

Као што се и очекивало, експресија гена повезаних са старењем, последњим и фаталним стадијумом живота, порасла је код оног лишћа које је одумирало. Међутим, када су истраживачи испитали експресију истих гена у камбијуму, нису открили разлику између младог и старог дрвећа. Ово сугерише да, иако органи попут лишћа пропадају, сама дрвећа вероватно неће умрети од старости.

Међутим, ипак постоје докази да се и ово дрвеће мења током година. Наиме, старија стабла имају ниже нивое хормона раста и више нивое хормона који инхибирају раст. Код дрвећа старих 200 година и више такође је дошло до смањења експресије гена повезаних са поделом ћелије, диференцијацијом и експанзијом. То значи да се матичне камбијалне ћелије на старијем дрвећу не деле на нова стабла и кору тако лако као на млађим стаблима.

Тим истраживача признаје да је могуће да ако стопа дељења камбијалних ћелија и даље опада после неколико хиљада година, раст стабала може да буде успорен, а само дрво гинка на крају може умрети од старости. Већина дрвећа, ипак, умире од „инцидената“ попут суше или штеточина. Да би видели да ли дрвеће са годинама постајe рањивије на такве стресоре, истраживачи су испитали гене који се односе на отпорност на патогене и производњу заштитних антимикробних једињења названих флавоноиди. Како нису пронашли разлике у експресији гена за дрвеће различите старосне доби, установили су да дрвеће не губи способност одбране од спољних стресора – што је „упечатљива“ способност која помаже да гинко здраво расте хиљадама година, закључује молекуларни биолог Ричард Диксон са Универзитета Северни Тексас.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs