Замислите да можете да посматрате свет око себе кроз наочаре коjе стварима даjу потпуно други изглед
Текст: Марија Видић
У Сjедињеним Америчким Државама краjем 19. века припаднике посебне врсте радника миграната коjи су сматрани сиромасима, бескућницима и луталицама, називали су хобо. Хобоси су живели тешко – били су далеко од куће, без пребиjене паре, а људи према њима нису били много благонаклони. Но, овако тежак живот их jе уjединио: од 1900. године наовамо у Америци се сваке године одржаваjу Националне Хобо конвенциjе на коjима ови људи седе уз логорску ватру и причаjу о своjим догодовштинама. Догађаj привлачи броjне туристе па се паралелно организуjу карневали, концерти и друга забава.
Хобоси су током децениjа негуjући заjедништво почели да развиjаjу своjствену културу, чиjи су део посебан жаргон, као и терминологиjа неразумљива људима ван ове заjеднице. На пример, за хобосе, „бик“ jе службеник на железници, „покрити се Месецом“ значи преспавати на отвореном, „велика кућа“ jе затвор…
Но, уз жаргон, хобоси су усвоjили и систем симбола коjе су бележили кредом или угљеном на тротоарима, бандерама, зидовима кућа, капиjама… Сврха ових знакова, збуњуjућих за обичне људе, jесте да помогну другим хобосима у сналажењу. На пример: „овде има хране“, „опасан пас“ или у овоj кући нуде посао“.
Њихови симболи су, на пример, троугао коjи има доцртане руке (власник куће има пиштољ), хоризонтална цикцак линиjа (агресиван пас), квадрат без горње линиjе (безбедно место за преноћиште), крст и насмеjано лице поред значе да оближњи лекар хоће бесплатно да лечи хобосе, док три диjагоналне линиjе означаваjу небезбедно место.
У данашње време паметних телефона и друштвених мрежа, наjближе овим симболима jе такозвано таговање – фотографишемо се на улици и уз слику додамо информациjу: овде сам некада ишао у школу, Ивана Петровић и jа у Лувру, данас сам пазарила ауто… Слике са таговима можемо лако да поделимо са другима на интернету, тако да наше информациjе постану видљиве и другима.
Али замислите да можете да седнете на клупу у некоj од централних градских улица и да посматрате свет око себе кроз наочаре коjе даjу потпуно други изглед стварима. На пример, на згради код натписа „Пекара“ стоjи и графит: „Бурек jе очаjан“; поред jедног од прозора троспратнице пише „Милена jа те волим“, а на тротоару „Добра пивница 100 метара лево“.
Када скинете наочаре, ови натписи нестану.
Овакве слике нису далеко. У развоjу jе наjдаље отишла компаниjа Гугл развиjаjући своjе производе као што су Гугл гаглс (Google Goggles) и Гугл глас (Google Glass).
Гаглс су већ добро позната апликациjа коjа прошируjе претрагу раниjе ограничену само на текст (Google Search) и на поље фотографиjа. Наиме, Гугл jе сада у стању да визуелно претражуjе фотографиjе и проналази на њима познате детаље: лого, бар-код, натпис или нешто сасвим треће. Када покренете апликациjу Гугл гаглс, коjа jе направљена за уређаjе коjи раде на Андроид оперативном систему, и тим уређаjем, на пример, фотографишете насловну страну часописа коjи вам стоjи на столу, програм ће скенирати све оно што jе видљиво на снимку. Онда ће претражити своjу базу поjмова и вероватно захваљуjући логотипу часописа пронаћи о коjоj публикациjи jе тачно реч.
Гугл, иначе, обећава да ће претрага поjмова, било текстуалних, било слика или нечег пак потпуно трећег, у будућности бити толико интуитивна да нећемо чак ни примећивати да тражимо оно што нас интересуjе. Уз то, настаће толико различитих начина претраге да готово да више нећемо бити везани за место или два-три уређаjа коjи нам у те сврхе служе, већ ће се претрага обављати на много разноврсниjе начине.
У том правцу иде и Гугл глас – праве наочаре коjе изгледаjу као неки модерни асесоар. Међутим, Гугл глас можете препознати по миниjатурноj црноj маскици у горњем углу десног ока. На том месту смештена jе сва електроника – углавном камера и батериjа. Остатак направе можете спаковати у џеп или торбицу.
Гугл глас – за сада само прототип наочара са „проширеном стварношћу“, на ком ће се годинама радити – недавно jе имао своj први деби. Неколико падобранаца искакало jе из хеликоптера и цепелина са све наочарима на очима. Оно што су видели док су ка земљи летели брзином од неколико десетина метара у секунди забележено jе камером на Гугл гласу. Слику коjу види падобранац истовремено jе на огромном екрану посматрало стотине људи окупљених у свечаноj сали компаниjе Гугл.
Наравно, то што jе приказано само jе делић краjњег циља ка ком се запутио проjекат Глас. Идеjа Гугла jе да њихове наочаре постану незамењиви геџет коjи ћемо носити по цео дан – од момента када се пробудимо и помислимо на дневни распоред и састанке, до средства за комуникациjу (ћаскање, видео, глас), затим информациjа коjе би у сваком тренутку стизале до нас и приказивале се на екрану интегрисаном у транспарентно стакло наочара. У реалном времену и у односу на нашу позициjу и планове, стизале би нам, на пример, информациjе о саобраћаjном загушењу или реду вожње аутобуса, или би гласовном командом могли да обавимо мноштво ствари – наручимо храну, фотографишемо, делимо информациjе са другима на мрежи… Граница нема.
Наравно, проjекат jе у повоjу и технологиjа ће морати jош много да напредуjе док не стигнемо до ове тачке. Но, ове године хиљаде технолошких гениjалаца почиње заjедно са Гуглом да ради на развоjу ове идеjе, наше будуће проширене стварности.