Разговарали: Јована Јанков и Петар Лаушевић
Проценат жена које се баве науком на факултетима и институтима у Србији, већи је од просека на глобалном нивоу. Па ипак, занимало нас је како у пракси изгледа бити научница у Србији и како изгледа градити каријеру у некој научној области. О овоме, као и бројним другим занимљивим темама, разговарали смо са две добитнице националних признања у оквиру међународног програма Лореал – Унеско „За жене у науци“: Аном Добротом, која је једна од три добитнице из 2023. године, као и Драганом Илић која је ово признање добила 2014. Оне су са нама поделиле своја искуства и перспективе, нудећи драгоцене увиде и савете за младе жене које теже научним каријерама.
„Мислим да је кључно да младима усадимо идеју да је једна од најважнијих вредности критичко размишљање. Поред тога, образовање и стицање вештина неке су од најбољих инвестиција које они могу за себе да ураде. Ако им се то усади довољно рано, верујем да ће и многе друге ствари напредовати, укључујући и саму науку у нашој земљи. Ја сам науку заволела кроз школовање. У основној школи сам заволела математику захваљујући фантастичној наставници, у средњој школи сам почела да обожавам физику због професорке физике. Важно је да освестимо колико је важна улога наставника – колико може да вам приближи неки предмет или да вам направи баријеру да не желите уопште да се бавите тим предметом“, рекла је за Радио Елементе др Доброта и додала:
„Поставља се и питање ко су наши узори? Јер кад кажемо научница, људи се углавном сете Марије Кири и можда Милеве Марић- и то је то. Генерално, нема много других асоцијација. А ако питамо за научнике, само из Србије ће се већ сетити Милутина Миланковића, Јосиф Панчића, Николе Тесле и тако редом. Имам утисак да жене у науци као узори нису толико истакнуте и да не знамо довољно о њима и да ту имамо простора да проширимо начин усмеравања жена ка науци.“
„Тешко је задржати мотивацију код студената, па и средњошколаца. Тешко је, јер цело друштво има изазове. После 20 година бављења науком, ја стварно видим да се све кризе које су се дешавале и изазови у целом свету, рефлектују и код нас. Ми покушавамо да студентима пренесемо љубав и мотивацију. То и подстицање критичког размишљања су моји основни циљеви. Данас сам имала часове са иностраним студентима и то ми је било главно – да постоји заинтересованост за процесе научног истраживања, која после може да се пребаци и у друге сфере живота. Да задржимо то критичко размишљање које нам је и те како важно у овом новом начину образовања“, речи су др Илић.
Све досадашње емисије Радио Елемената можете послушати ОВДЕ.
Слушаоци ће Радио Елементе имати прилику да послушају и на интернет радио-станици РадиоАпарат, 26. марта, у 18 часова.