Иако видљив голим оком, Уран је због привидно спорог кретања на небу сматран бледом звездом
Текст: С. Марчета Мандић
Уран, седма планета Сунчевог система, 20 пута је удаљенији од Сунца него Земља. Зато једна Уранова година траје око 84 земаљских. Иако видљив голим оком, због привидно спорог кретња на небу сматран је бледом звездом. Тек 1781. године Вилхелм Хершел, астроном и конструктор телескопа, открива планету Уран.
Уран има четири пута већи пречник него Земља и 14 пута већу масу. Најхладнија је планета у Сунчевом систему са -225 степени Целзијуса. Атмосферу Урана чине водоник, хелијум и метан, који се при веома ниским температурама кондензују у облаке кристала леда. Плавичасто-зелене боје услед присуства метана, ова хладна лепотица се по много чему значајно издваја међу планетама.
Једна од најупечатљивијих одлика Урана је његова специфична ротација. Оса ротације му лежи скоро у равни еклиптике, па делује као да се котрља дуж своје путање око Сунца и то ротирајући у супротном смеру од већине планета. Уколико би Земља тако ротирала, на њеној северној хемисфери би било вечито лето и дан, а на јужној бескрајна зима и ноћ. Ова ситуација би се сасвим променила тек након 40-так година, кад би јужни пол био потпуно изложен Сунцу, док би северни утонуо у дугу хладну ноћ. Током тих екстремних периода, промене дана и ноћи би се десавале само у екваторској области и то тако што би Сунце било веома ниско изанад хоризонта, уз то излазећи на западу, а залазећи на истоку.
Уран краси и разуђен систем тамних и танких прстенова, а прати га и 27 сателита. Сви они се крећу у равни Урановог екватора, дакле нормално на његову путању око Сунца.
——————————————————————————————————————————-
 |
ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп. |