Леониди, названи по сазвежђу Лава из којег наизглед извиру, настају као последица проласка Земље кроз остатке Темпл-Тутл комете
Текст: Н. Килибарда
Јесење вечери 13. новембра те 1833. године, ”небо и звезде пали су на земљу”, а живот је ипак наставио устаљеним током за већину становника Северне Америке. Међутим, управо тада су први пут уочени Леониди, метеорска киша од велике важности за даља научна истраживања ових појава које су се претходно сматрале пуким атмосферским феноменом.
Процењује се да је 1833. године више од 240.000 метеорита у току само једног сата учествовало у овом астро спектаклу. Вечерас нас на небу, међутим, неће дочекати толико густ и брз распоред ”звезда падалица”, али НАСА стручњаци процењују да ћемо на довољно ведром небу и далеко од светлосних загађења, моћи да уочимо око десетак метеора у току једног сата.
Леониди, названи по сазвежђу Лава из којег наизглед извиру, заправо настају као последица проласка Земље кроз прашину или остатке репа Темпл-Тутл комете. Ти остаци, метеорити, крећу се кроз Земљину атмосферу брзином и до 72 километра на час што се сматра највећом до сада измереном брзином метеора.
——————————————————————————————————————————-
 |
ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп. |