У више наврата су га истраживале летелице, почев од Пионира 10 до Џуна
Текст: С. Росић
Јупитер, највећа планета Сунчевог система која је име добила по врховном божанству римске митологије, за нас Земљане је увек имала велики значај. Кинески астрономи су пре нове ере према његовој орбити рачунали време, а захваљујући Галилејевом открићу његових сателита – Ио, Европе, Ганимеда и Калиста – у 17. веку, свет је коначно схватио да геоцентрични модел космоса не држи воду.
Захваљујући томе што је Јупитер четврто најсјајније тело на ноћном небу у које већ вековима упиремо поглед, у више наврата су га истраживале свемирске летелице, почев од сонде Пионир 10, 1972. године, до савремене Џуно која и данас шаље вредне информације о овом гасовитом џину.
Захваљујући свим тим опсервацијама, сада знамо да Јупитер има најмање 67 природних сателита и систем прстенова, као и то да има најдебљи слој атмосфере међу свим планетама Сунлевог система од преко 5.000 километара.
——————————————————————————————————————————-
 |
ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп. |