Научни круг

О Дану планете са Франсин Пикап, сталном представницом УНДП-а у Србији

Поводом Светског дана планете Земље, који се сваке године обележава 22. априла, разговарали смо о проблемима, изазовима и плановима за побољшање нашег животног окружења са сталном представницом УНДП-а у Србији, Фрaнсин Пикап.

Фото: UNDP

Почев од 1970. године, 22. априла обележава се Међународни дан планете Земље како би се скренула пажња на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што озбиљно доводи до нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности. Као кључне узроке изумирања врста, биолози наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисаном експлоатацијом свих извора Земље и њеног биљног и животињског света, као и загађењем животне средине. Последњих година, климатске промене су неминовност са којом се суочавају сви становници наше планете.

Поводом Дана планете Земље, разговарали смо са Фрaнсин Пикап, сталном представницом УНДП-а у Србији. Госпођа Пикап је дипломирала на Одсеку за социјалну антропологију Универзитета у Кембриџу, а магистарску и докторску диплому из развојних студија стекла је на Економском факултету у Лондону. У објављеним радовима бавила се темама као што су иновативне финансије, делотворност развојне помоћи, политике хуманитарне помоћи, привреде у транзицији, извори зараде, неформална економија, род и развој. Госпођа Пикап је стална представница УНДП-а у Србији од маја 2019. године. Од 2016. до 2018. године, госпођа Пикап била је заменица директора УНДП-а у Индонезији. Поред тога, била је ангажована у Индији, Њујорку и Ираку.

Од 2012. године, када се придружила Уједињеним нацијама, Франсин Пикап је радила пет година у Канцеларији Уједињених нација за координацију хуманитарних питања (OCHA), као и у Организацији Уједињених нација за образовање науку и културу (UNESCO), Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) и Међународној организацији рада (ILO) у Њујорку и Централној Азији, Палестини и Либану. Поред Уједињених нација, радила је и у неколико развојних организација, међу којима су и Amnesty International, Оxfam и Светска банка.

„РЕШАВАЊЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА, КОЈЕ ЈЕ НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ НАШЕГ ДОБА, ЗАХТЕВАЋЕ ОГРОМНЕ ПРОМЕНЕ“

Oвих дана смо опхрвани глобалном бригом о коронавирусу, заправо, више од годину дана је пандемија приоритетна тема. Цела планета је успорила ритам привреде и убрзала размену најразличитијих информација, размишљања. Неки научни радови доказују користи овако успорене привреде на климатске промене. Како гледате на ове узрочно-последичне релације?

Иако је тачно да су се емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење ваздуха у Србији прошле године смањили, ови ефекти настали као последица карантина (тзв. локдауна) и успоравања привреде услед појаве ковида-19 били су само привремени. Као што је показала Процена социо-економског утицаја ковида-19 за Србију, ове краткорочне користи за животну средину углавном су узроковане падом активности у индустрији, транспорту и пољопривредном сектору, као и смањеним саобраћајем и људским активностима.

У стварности, криза изазвана ковидом резултирала је великим повећањем количине отпада и смањењем буџета у сектору животне средине. Дугорочно гледано, пандемија није зауставила пораст емисија гасова са ефектом стаклене баште. Према извештају United in Science 2020, концентрација ових гасова је на рекордном нивоу и наставља да расте упркос привременом паду у првој половини 2020. године услед пандемије. Период од 2016. до 2020. године је најтоплији икад забележен, док су се интензитет и учесталост екстремних временских прилика повећали, како у свету, тако и у Србији, негативно утичући на производњу хране и енергије, биодиверзитет, доступност воде за пиће, и угрожавајући имовину и животе људи.

Фото: из филма „Земљиште у граду“

УНДП-ов Извештај о људском развоју за 2020. годину показао је да више није изводљиво одржавати раст економије на штету планете. Пре тридесет година, овај извештај је по први пут представио концепт људског развоја који обухвата здравље, образовање и животни стандард, препознајући их као кључне за развој земље, заједно са економским растом. Прошлогодишњи извештај обухватио је још два показатеља: емисију угљен-диоксида и „угљенични отисак“, што представља количину природних ресурса искоришћених како би се задовољили захтеви потрошње. Додавање ова два нова фактора, важна за очување животне средине, мења наше разумевање напретка у глобалном развоју. На пример, 50 земаља нису више у групи оних са веома високом стопом људског развоја управо због свог утицаја на деградацију животне средине и на климатске промене. Закључак је јасан – ако не предузмемо храбре кораке да смањимо огроман притисак који се врши на животну средину и природу, доћи ће до застоја у напретку човечанства.

Повод за наш разговор је Дан планете Земље и свима нам треба мотивација за деловање. Да ли финансијска анализа може да буде аргумент да планови на нивоу државе добију другачији приоритет? Колико се разликује приступ климатским променама у развијеним земљама у односу на приступ у неразвијеним земљама, с обзиром да смо сви у сличном проблему?

Рекла бих да су климатске промене сличне пандемији по томе што су сложени глобални изазови који захтевају хитне реакције. Али одговори се разликују од земље до земље, укључујући мотивацију за деловање и расположива финансијска средства. Иако су велике земље највећи емитери гасова са ефектом стаклене баште, мање земље као што је Србија такође доприносе укупном збиру глобалних емисија. Зато сви морамо деловати заједно како бисмо стекли „колективни имунитет “ на климатске промене.

Решавање климатских промена, које је највеће питање нашег доба, захтеваће огромне промене. Прошле године смо били сведоци да је човечанство спремно на корените промене, чак и преко ноћи. Сада је право време да променимо своје начине деловања, трансформишемо своје економије и прилагодимо своје понашање климатским променама.

Многи су препознали да „старо нормално“ није било довољно добро и да сада имамо прилику да створимо другачији начин живота. Да бисмо боље напредовали и побољшали отпорност привреде и друштва за неку будућу кризу – потребан нам је зелени опоравак. Прелазак на зелену економију захтева промену неодрживих образаца потрошње енергије и ресурса. Морамо раздвојити економски раст од обимне употребе ресурса и фосилних горива као примарног основа за производњу енергије. То се може постићи преласком са линеарне економије, која је у великој мери зависна од фосилних горива, на нискоугљеничну и циркуларну економију.

А то је добро и за економију. Када говоримо о Србији, најскупљи сценарио би био да игнорише трошкове повезане са климом при доношењу стратешких одлука. Српска економија је већ претрпела губитке веће од 6 милијарди долара од 2000. године због екстремних временских услова. Процена УНДП-а о социјално-економском утицају климатских промена на Србију јесте да уколико не успе да декарбонизује своју привреду, укупна штета би могла да нарасте на 11 милијарди долара до 2030. године.

Да би српска привреда била конкурентна сада и у будућности, посебно на њеном кључном извозном тржишту – Европској унији, јавни и приватни сектор морају да улажу у зелену трансформацију. Зелене инвестиције данас донеће профит у будућности.

Добра вест је да су средства за зелену транзицију доступна. На пример, Европски зелени договор и Зелена агенда за западни Балкан, који ће усмеравати инвестиције ЕУ у наредних седам година, предвиђају 9 милијарди евра бесповратних средстава за земље овог региона, за декарбонизацију, прелазак на циркуларну економију, смањење загађења, одржив систем производње хране и заштиту биодиверзитета.

Бројни међународни извори информација указују да ће Србија бити више погођена климатским променама него неки други делови Европе. Знамо да УНДП у Србији улаже много труда, средстава и финансијске подршке за бројне пројекте који подстичу борбу и скретање пажње на климатске промене. Како можемо убрзати процес подизања свести свих актера у овом дијалогу и започети хитну примену мера прилагођавања?

Србија се налази у региону који је веома осетљив на климатске промене, где је просечан пораст температуре много већи од глобалног просека. Само у Београду, 13 од 15 најтоплијих година икада забележених било је после 2000. године. Пораст температуре узроковаће чешће и екстремније топлотне таласе, као и интензивне периоде сушa и поплавa.

Такви негативни утицаји проистекли из климатских промена одразиће се на људске животе, стварајући додатне притиске на већ преоптерећене системе здравствене и социјалне заштите и успориће економски развој Србије.

Са оптимистичније стране, постоје знаци да Србија показује политичку посвећеност транзицији ка нискоугљеничној и циркуларној економији. Прошлог месеца усвојен је Закон о климатским променама. Очекује се да ће Србија повећати свој циљ национално утврђених доприноса и смањити ГХГ емисије за 33% до 2030. године.

Фото: из филма „Земљиште у граду“

Такође, УНДП и Влада Републике Србије, уз подршку Зеленог климатског фонда, удружили су снаге како би развили први Национални план адаптације на климатске промене, у циљу смањења утицаја климатских промена на привреду. Да бисмо подигли свест свих актера потребних за спровођење ових мера прилагођавања, започели смо серију дијалога који укључује све заинтересоване стране из државног, цивилног и приватног сектора.

Заједно припремамо конкретне мере прилагођавања у кључним секторима који су препознати као најугроженији: пољопривреда и водопривреда, енергетика, саобраћај и инфраструктура. Да бисмо подржали ове мере и активности, радимо на успостављању одрживе стратегије финансирања.

На пример, пажљив одабир материјала и грађевинских техника може да направи велику разлику, посебно сада када је Србија убрзала своје инфраструктурне радове, укључујући изградњу путева, железница и стамбених зграда.

Да би се осигурала адаптација на климатске промене, приликом градње путева и улица могли би се користити порознији материјали, који омогућавају упијање веће количине воде. Поред тога, прилагођавање и проширење канализационих система на путевима могло би да помогне у случају обилних падавина.

Поред дефинисања конкретних мера прилагођавања, УНДП такође помаже институцијама на националном и локалном нивоу како би укључиле климатске промене у стратешко планирање, законодавство и планирање инвестиција. То ће им помоћи да благовремено предузму неопходне активности и одговоре на главне климатске ризике.

„ДА БИСМО УМАЊИЛИ ЕФЕКТЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА, ПОТРЕБНИ СУ НАМ ЗАЈЕДНИЧКИ НАПОРИ НА СВИМ НИВОИМА, А ТО УКЉУЧУЈЕ И ГРАЂАНЕ”

На недавно одржаном онлајн догађају под називом „Дијалог о прилагођавању Србије климатским променама“, такође сте истакли да је Србија претрпела штету од шест милијарди долара услед климатских промена од 2000. године и ризикује да изгуби много више до 2030. године уколико не предузиме одговарајуће мере. Шта би требало учинити како би се ово избегло?

Поред мера националне и локалне политике које сам поменула, такође бих желела да нагласим да нема решења за питања животне средине и климатских промена без приватног сектора.

У партнерству са делегацијом ЕУ, УНДП је недавно спровео Студију зеленог опоравка усредсређену на стуб српске привреде – микро, мала и средња предузећа (МСМЕ).

Резултати показују да су многа МСМE у Србији спремна да улажу у енергетски ефикасније и еколошки прихватљивије процесе, али настављају да се суочавају са бројним препрекама зеленим инвестицијама. То укључује недостатак капитала, недовољне вештине и информације о зеленим технологијама и опцијама за финансирање, као и неадекватну подршку регулаторног окружења. Такође, неке компаније су рекле да су морале да одложе спровођење својих зелених пројеката, јер су инвестиције одложене или смањене због пандемије.

Студија нам је показала да је за проширење зелене трансформације од кључне важности осигурати помоћ приватном сектору у три кључне области.

Прво, морамо се усредсредити на законодавство и прилагодити прописе. У основи, законодавство треба да подржи предузећа да постану зелена, а не да их спутава. На пример, уместо високих административних захтева за зелене инвестиције, поступак усклађивања са заштитом животне средине мора бити јасан, једноставан за процену и праћење, мора одузимати мање времена и захтевати минимум документације.

Друго, морамо да едукујемо компаније како да учине своје пословање зеленијим. Да би убрзао ову транзицију у Србији, у партнерству са Привредном комором, УНДП је подржао стварање Дигиталне платформе за циркуларну економију, како би на једном месту пружили информације и обуку компанијама о начину преласка на циркуларни пословни модел.

И треће, предузећима је потребна подршка у приступу финансијама. УНДП је подржао предузећа да развијају зелене пословне идеје које могу осигурати улагање. Уз подршку Глобалног фонда за животну средину и Шведске агенције за међународни развој – СИДА, УНДП је подржао више од 20 компанија у проширењу њиховог пословања. Електране на биогас добиле су повољне банкарске зајмове, док компаније које доприносе циркуларној економији и оне које уводе нове технологије за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште у урбаним срединама – добијају суфинансирање. На тај начин, успешно смо мобилисали више од 40 милиона долара кроз инвестиције приватног сектора и позајмице за зелена климатска решења.

Кроз наш рад видели смо да и да се многим малим и средњим предузећима у Србији већ исплати такав начин пословања. Илустрације ради, неке компаније сада производе биогас из остатака хране у ресторанима или производе пелете и органска ђубрива од остатака биљака које се користе за производњу етарских уља – смањујући тако своје трошкове за гориво, производњу енергије и одлагање отпада. Потребно нам је више добрих примера попут ових и у већем обиму.

Фото: из филма „Земљиште у граду“

У вашем обраћању на 9. Београдском безбедносном форуму, истакли сте да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, због чега су на недавном самиту УН о климатским променама у Њујорку лидери држава, приватног сектора и цивилно друштво покренули бројне иницијативе за претварање градова у енергетски ефикасна, инклузивна и одржива места за живот. На самиту су млади изашли на позорницу и послали јасну поруку да смо одговорни за хитно предузимање акције. Могу ли Београђани, самостално или заједно, учинити нешто како би ублажили или умањили последице климатских промена? Која би била ваша порука грађанима Београда?

Да бисмо умањили ефекте климатских промена, потребни су нам заједнички напори на свим нивоима, а то укључује и грађане. Када сам први пут дошла у Србију пре две године, изненадила сам се да није било упадљивог грађанског климатског покрета који је постојао у неким другим земљама. То се сада мења, са све већим притиском јавности која жели промене.

Прошле године, у оквиру глобалних консултација поводом 75. годишњице УН-а, истраживање спроведено у Србији открило је да људи адекватнију бригу о животној средини сматрају једним од три приоритета државе, поред универзалног приступа здравственим услугама и борбе против неједнакости.

Појединачно, сви можемо свакодневно учинити нешто за ублажавање климатских промена. На пример, купујући само онолико колико нам је заиста потребно, посебно када је реч о храни, како бисмо смањили количину отпада који производимо, као и рециклирањем отпада и уштедом воде и енергије коју трошимо у својим домовима.

Иницијативе попут интерактивне мапе у оквиру TeRRIFICA пројекта, која подстиче грађане да постану научни истраживачи и сарадници и забележе проблеме изазване климатским променама, добар је пример како грађани могу више да се укључе у указивање на климатске проблеме у свом непосредном окружењу. Обрадовало би ме да видим што више предлога грађана како да Београд учинимо климатски паметним градом.

Такође, желела бих да позовем људе у Србији да нам помогну у откривању илегалних депонија у земљи. Сада то могу да ураде лако и анонимно путем мобилне апликације „Уклони дивљу депонију!“ коју је УНДП развио у партнерству са Агенцијом за заштиту животне средине (СЕПА). Апликација омогућава грађанима да дивље депоније на које наиђу директно пријаве СЕПА-и, а Агенција ће те податке учинити јавно доступним на њиховој мапи локација дивљих депонија у Србији. На овај начин ће локалне самоуправе, задужене за уклањање депонија, бити упознате са локацијама на којима се налазе, што ће помоћи у њиховом уклањању.

Други пример односи се на питање загађења ваздуха, које је у последње време добило велику пажњу. Да би помогао у сузбијању загађења ваздуха, УНДП је позвао иноваторе да предложе нова решења за побољшање квалитета ваздуха у локалним срединама. Кроз изазов „Иновације за чистији ваздух“ који је УНДП покренуо у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Светском здравственом организацијом (WHO), недавно смо изабрали и представили 14 најиновативнијих идеја за бољи квалитет ваздуха у Србији. То су решења за боље праћење квалитета ваздуха, пречишћавање ваздуха, побољшано сагоревање горива, смањење утицаја загађења ваздуха на децу, као и решења за откривање загађивача ваздуха. Такође смо позвали донаторе, националне и локалне институције, да помогну реализацију најбољих идеја у пракси, као бисмо и дугорочно обезбедили чистији ваздух у Србији. УНДП је подржао једно иновативно решење, које је дизајнирао тим Института БиоСенс из Новог Сада. Ово решење ће помоћи у откривању места паљења стрњике, што је врло често у Србији после сезоне жетве. Осим што уништава хумус у земљишту, ова пракса такође представља претњу за околни екосистем, додатно загађује ваздух и повећава емисију угљен-диоксида. Користећи иновативна технолошка решења и дигиталне алате, тим Института БиоСенс откриће локације на паљења стрњике, помажући тако у спречавању пожара и њиховог негативног утицаја на квалитет ваздуха.

Осим доприноса здравијем животном окружењу, иновативна решења попут овог имају потенцијал да подстакну локални привредни развој, иновације и предузетништво, што је пресудно за успешну зелену транзицију у Србији.

Моја порука за грађане Београда, али и грађане Србије, јесте да иако је уочавање проблема изазваних климатским променама у нашем окружењу први корак у њиховом решавању, не би требало да се зауставимо на томе. Верујем да нам треба више људи, посебно младих жена и мушкараца, да буду активни и укључе се у осмишљавање и предлагање решења за хватање у коштац са климатским променама.

 

Поводом Светског дана планете Земље, припремили смо филм „Земљиште у граду“, који је режирао Милош Томић. Београђани су током претходних месеци обележавали локације на којима осећају позитивне и негативне ефекте климатских промена у нашем граду. У оквиру пројекта TeRRIFICA креирали смо алат – онлајн мапу – која свим грађанима омогућава да забележе примере са којима се свакодневно сусрећу кроз пет категорија: температуру, воду, ветар, ваздух и земљиште. Ово је прича о земљишту. Земљиште може бити пашњак, станиште, хранилиште, дом животиња, полигон за креирање и урбано планирање; може бити стабилно и нестабилно. За све нас, здраво земљиште је богатство.

belgrade.terrifica.eu

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs