Ово највише признање додељује се пројектима који кроз активно учешће грађана доносе иновативне, друштвено ангажоване и научно релевантне одговоре на најсложеније изазове савременог друштва. Избор пројекта „ХЕРОИНЕ“ представља историјски успех за српску науку, као и потврду да се инклузивност и друштвена ангажованост препознају као кључне вредности унутар европске научне заједнице. Награда ће бити свечано уручена у септембру 2025. године на Фестивалу Арс електронике у Линцу, једном од најважнијих светских догађаја на раскрсници уметности, науке, технологије и друштвa.
„Посебно ми је драго што Центар за промоцију науке има прилику да буде подршка, а самим тим и део, овако значајног пројекта који спаја науку и заједницу, кроз нови приступ отвореној науци, који представљају грађанска научна истраживања. Центар је пре две године расписао, под капом Министарства науке, технолошког развоја и иновација, први пут у Републици Србији, позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања, са циљем подршке управо оваквих иницијатива које показују да наука није изолована, већ ангажована и дубоко укорењена у реалне проблеме и потребе заједнице. Управо ова награда представља још једну потврду да је наука простор у коме свако има право да учествује, истражује и унапређује заједницу којој припада“, изјавила је Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра за промоцију науке.
О пројекту ХЕРОИНЕ
„ХЕРОИНЕ“ има за циљ оснаживање Ромкиња кроз иновативну употребу партиципативне методологије мапирања заједнице, која им омогућава да буду не само испитанице, већ и активне истраживачице и коауторке процеса. Уместо да буду предмет тумачења, жене из ромске заједнице кроз овај приступ саме осветљавају своје животне путеве, вредности и доприносе друштву. Пројекат обухвата израду публикације и мобилне изложбе, која ће приказати снагу и достигнућа Ромкиња.
Наслеђе, видљивост, заједничко знање
Методологија коју примењује „ХЕРОИНЕ“ превазилази традиционалне границе друштвених истраживања, уводећи модел у коме локално знање, искуство и перспектива маргинализованих група постају кључна научна вредност. Мапирање заједнице омогућава визуелизацију ресурса, изазова и нематеријалног културног наслеђа – са посебним освртом на наслеђе женског активизма и праксе солидарности. Овакав приступ доприноси развоју социјалне кохезије и научне културе, a жене из ромске заједнице поставља у сам центар процеса еманципације и јавног препознавања. Пројекат се залаже за нове путеве разумевања савремених визија нематеријалног културног наслеђа и наглашава значај његовог места у животу заједница, одржавајући праксе живим. Уласком у поље савремене релевантности наслеђа, резултати пројекта доносе снажан допринос међународној дебати о томе шта се данас може сматрати наслеђем и како се оно препознаје и вреднује у различитим локалним контекстима.
Ко стоји иза пројекта?
Пројекат спроводи тим од девет чланова који чине стручњаци и активисти из академског и цивилног друштва: На Етнографском институту САНУ, др Иван Ђорђевић, др Лада Стевановић, др Бојана Богдановић и др Милош Рашић развили су теоријски оквир заснован на свом искуству у областима женске еманципације, питања мањина и примењене антропологије. На Филозофском факултету Универзитета у Београду, др Марија Ђорђевић и др Милена Јокановић прилагодиле су методологију мапирања заједнице, унапређујући је перспективом проучавања наслеђа. Ромски женски центар „Бибиja“ (Славица Васић Митровић, Светлана Илић, Светлана Маринковић), искористивши дугогодишњи рад са Ромкињама, обезбедио је реализацију активности у ромским заједницама.
Шта је грађанска наука?
Грађанска научна истраживања представљају метод којим се сви заинтересовани грађани укључују у научна истраживања – без обзира на то да ли су стручњаци или не. То значи да појединци из различитих заједница могу да учествују у прикупљању података, посматрању природе, праћењу појава у свом окружењу или чак предлагању нових истраживачких питања. Оваква истраживања се спроводе у различитим областима – од заштите животне средине и здравља, до друштвених наука и технологије. Учесници на овај начин стичу нова знања и вештине, али и доприносе развоју саме науке. Грађанска наука омогућава да се добију подаци са великих територија, боље разумеју сложени проблеми и подстакне сарадња између науке и друштва.