Светски дан науке за мир и развој (World Science Day for Peace and Development) установљен је на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године у циљу поновног повезивања науке и друштва, а на предлог Унеска се тај дан од 2002. године глобално обележава сваког 10. новембра. У Србији се овај дан обележава од 2011. године, и њиме се указује на значајну улогу науке у друштву и на неопходност укључивања шире јавности у дебате о значајним проблемима у области науке. Повезивањем науке и друштва, Светски дан науке за мир и развој има неколико циљева: подизање свести грађана широм света о значају и развоју науке, као и о веома важној улози коју научници имају у том процесу; и стварање бољих могућности за опстанак нашег друштва на планети Земљи.
Тим поводом, уприличено је неколико манифестација широм Србије, укључујући изложбу научних часописа у Дому културе „Студентски град“ у Београду. Изложба ауторке Вишње Благојевић биће отворена од 10. до 30. новембра у Холу Библиотеке, а на њој ће бити представљени научни часописи из фонда Библиотеке ДКСГ-a, укључујући и „Елементе“, које издаје Центар за промоцију науке. Осим „Елемената“, посетиоци ће моћи да виде и издања Plogiston, Nuclear Technology & Radiation Protection: an International Scientific Journal, „Нуклеарна технологија: стручно-информативни часопис за мирнодопску примену нуклеарне енергије“, Nature, National Geographic Srbija и многе друге.
Светски дан науке за мир и развој биће обележен низом догађаја и предавања на Универзитету у Крагујевцу, у среду, 13. новембра. Најпре ће др Хауард Московиц, признати амерички научник у области експерименталне психологије и творац геномике ума одржати предавање Mind Genomics + Artificial Intelligence: A fertile marriage for research and discovery about the world of everyday life. Након предавања, свечано ће бити уручене повеље научницима Универзитета у Крагујевцу који су се уврстили међу најзначајније светске научнике на новообјављеној Станфорд листи за 2023. годину, у знак признања за остварене изузетне резултате у научноистраживачком раду и допринос развоју и научној афирмацији Универзитета у Крагујевцу.
Након музичког дела програма, Бахове симфоније у g-молу коју ће извести студенти Филолошко-уметничког факултета, руководиоци научноистраживачких, односно уметничких пројеката младих истраживача и уметника Универзитета у Крагујевцу, који се финансирају из средстава Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, представиће најважније резултате пројеката.
Последње, али не и најмање важно, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Крагујевцу у сарадњи са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду организују предавање „Стваралаштво академика Ђорђа Злоковића“ и изложбу посвећену стваралаштву академика Ђорђа Злоковића „Уметност конструисања“.