Чувени божићни маркети и новогодишња атмосфера по којој су бројни европски градови познати, пред налетом све топлије климе губе помало од својих „зимских чаролија“
Фото: Wikimedia
Текст: Анђела Мрђа
Жерар ван дер Шрир са својим колегама са холандског Краљевског метеоролошког института у Де Билту, анализирао је податке о снежној покривености и климатским приликама из базe података неколико хиљада метеоролошких станица широм Европе.
Жерар и колеге уочили су да се – ако се изузме неколико екстремно хладних тачака које су људима најчешће недоступне, попут Исланда, Гренланда и скандинавских земаља – од 1951. јавља тренд све „тањег“ снежног покривача који се на сваких десет година смањује за приближно 12 одсто. Са друге стране, према њиховој анализи, ово не важи за пределе где је снег екстремно дубок. У овим крајевима, наводе истраживачи у свом раду објављеном у часопису Advancing earth and space science, отапање је нешто спорији процес.
Смањивање дебљине снежног покривача широм Европе посебно је изражено након 1980. године, последица је комбинације повећања температуре и утицаја климатских промена на падавине. Овакав тренд, наводе истраживачи, утиче такође и на смањење количине доступне слатке воде у време пролећног отапања снега.