Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Prošireni sredinski aspekt
Prethodna epigenetska istraživanja srpovedena u Velikoj Britaniji i Švedskoj pokazuju takokođe vrlo neuobičajene rezultate. Jedan nalaz povezuje pušenje oca u pubertetu i debljinu deteta. Deca čiji su očevi počeli da puše još u pubertetu su znatno deblja, čak i kada se isključe uticaji sredinskih faktora na dete. Još šokantnih rezultata isti tim istraživača donosi iz Švedske, gde su pronašli da ljudi čije su bake i deke gladovali između devete i dvanaeste godine života žive duže.
Novija istraživanja pokazuju da se čak i ”sećanja” mogu epigenetski naslediti. Rejčel Jehuda, jedna od vodećih naučnica u oblasti posttraumatskog stresa, sa svojim timom iz njujorške bolnice Maunt Sajnai sprovela je istraživanje sa Jevrejima koji su u koncentracionim logorima doživeli različite traume. Utvrđeno je da kod ovih ljudi postoji povećan rizik za oboljenje od stresnih poremećaja.
Ispitivanjem potomaka u različitom stepenu srodstva bihevioralna genetika dolazi do zaključaka o doprinosu sredine u kojoj se pojedinac razvija, ali i genetike na njegovo ponašanje. Epigenetski pristup priširuje sredisnki aspekt bihevioralne genetike novim pitanjem: koliko su sredinski faktori uopšte uslovljeni sredinom u kojoj se pojedinac razvija, a koliko sredinom u kojoj se razvijao njegov predak?
Problem se kojim se epigenetika konstantno suočava je Timoti Bestor sa Medicinskog centra Kolumbijskog univerziteta sažeto opisao jednom rečenicom: „Izuzetna otkrića zahtevaju izuzetne dokaze.“ Mnogi istraživači ne veruju u nasledna svojstva epigenetskih tagova, držeći se mišljenja da se nakon začeća svi tagovi doslovno brišu i da embrion ostaje tabula rasa.
Uprkos empirijskim podacima o postojanju tagova koji mogu da izbegnu ovo brisanje, epigenetika i dalje ne poznaje mehanizam delovanja ovih tagova. Ni studija Džulijana i saradnika ne doprinosi rešenju ovog problema, pošto ispitani embrioni žaba nisu bili izloženi različitim životnim uslovima. Kako se epigenetski tagovi prenose, pokreću i deluju na različite organizme u različitim sredinama ostaje tema budućih istraživanja.