Odgovor je i više nego jednostavan – sve zavisi od takozvane mikrobiote ljudske kože, odnosno nepatogenih bakterija i gljivica i kombinacije njihovih mirisa na osnovu koje komarci procenjuju koliko je neko ,,ukusan“
Tekst: Ivana Nikolić
Koliko puta vam se desilo da se ujutru probudite puni ujeda, a da se osoba ili osobe sa kojima ste spavali u sobi ne požale čak ni na jednog komarca? U narodu ćete čuti razna objašnjenja za ovaj fenomen – da imate slatku krv koju komarci namirišu te vas zato napadaju, da baš vašu krvnu grupu komarci najviše vole, da imate lepu kožu, da ste znojavi ili da jedete hranu koja posebno privlači komarce kao što su beli luk ili jabukovo sirće.
Iako su sva ova objašnjenja simpatična – a neka možda čak i zvuče verodostojno – naučna istraživanja su pokazala da nijedno od njih nema zapravo nikakve veze sa tim da li će vas komarci ujedati ili ne. Kako ovo pitanje zaokuplja i naučnike, a ne samo običan svet, veliki broj istraživanja usmeren je upravo ka razumevanju dijetetskih navika i izbora hrane komaraca. Jedan od razloga jeste i nada da će se na taj način moći manipulisati njihovim ponašanjem i time bolje kontrolisati prenošenje bolesti i zaraza na ljude.
Do odgovora na pitanje iz naslova ovog teksta nedavno su došli istraživači sa holandskog Univerziteta u Vageningenu. Naime, oni tvrde da je za ujede komaraca najodgovornija takozvana mikrobiota ljudske kože, odnosno skup nepatogenih bakterija i gljivica, koje zajedno ispuštaju određene kombinacije mirisa, na osnovu kojih komarci procenjuju koliko je neko ,,ukusan.“ Mikrobiote žive na našoj koži, u porama i folikulima kose. Oni emituju mirise u formi isparljivih organskih jedinjenja. Važno je istaći da se mikrobiota naše kože ne prenosi tek tako ljudskim kontaktom. Procenjuje se da čovek ima oko milion bakterija najrazličitijih vrsta na kvadratnom centimetru kože. To znači da komarci zapravo ne biraju svoje žrtve ili obroke na osnovu nas samih, već na osnovu kompozicije mikroorganizama koji žive na našoj koži.
Raznovrsnost mikrobiota na našoj koži najviše zavisi od našeg okruženja – od hrane koju jedemo i mesta na kome živimo. Sve ono što dodirnemo, pojedemo ili popijemo ima potencijala da dovede nove mikrobe na našu kožu.
Pored toga, neka istraživanja pokazuju da na sadržaj mikrobiote na koži osobe u manjoj meri može da utiče i genetika. Tako naučnici smatraju da genetičke varijacije utiču na to koliko je nečija koža prijemčiva raznim vrstama mikroba koji žive na njoj. To može da bude ili kroz genetički kontrolisanu proizvodnju proteina u koži koja služi kao barijera i sprečava mikrobe da se ,,nasele“ i razmnožavaju na koži, ili kroz neke druge aspekte kao što su tendencija ka znojenju ili masnoća kože.
Ipak, ni holandski naučnici nisu rešili sve nepoznanice. Mi sada jesmo sigurni u to da komarci napadaju ljude u zavisnosti od bakterija koji žive na njihovoj koži, ali ne znamo na osnovu čega miris nekih mikrobiota preferiraju više od nekih drugih. Kada bismo i to znali, onda bismo možda mogli da promenimo ili bar pokušamo da promenimo sadržaj bakterija na našoj koži i na taj način postanemo manje atraktivne mete komarcima!