Неки паразити директно утичу на понашање па чак и емоције свог домаћина
Текст: Борис Клобучар
Упознајте паразит Toxoplasma gondii, протозоу која може да живи у свим топлокрвним животињама и птицама, али јој је коначан домаћин, онај у коме највише воли да борави и у ком се размножава – мачка. Како би ови паразити стигли до свог коначног домаћина, он мора да их поједе. Стога се паразити када дођу до преносиоца, који је природан мачкин плен, поигравају са његовим мозгом тако да му елиминишу урођени страх од ових предатора. Када носилац буде поједен, паразити долазе у својој природни дом где се могу размножавати сексуалним путем и тако преносити свој генетички материјал. Једноставно речено – паразити манипулишу емоцијама својих домаћина.
Овај генијалан механизам преношења паразита Toxoplasma gondii потврђен је у бројним експериментима на мишевима, пацовима, па чак и на шимпанзама. Протозоа започиње животни циклус у мачјем измету. Паразити ларвастог облика се из измета преносе до других домаћина кроз исхрану тако што животиња једе загађену храну или пије са загађеног извора. Управо ту, у стомаку домаћина, дешава се први вид размножавања токсоплазме – вегетативно размножавање. Паразити се деле у ћелијама све док оне не одумру и распрсну се, а паразити доспеју у крвни систем па се настане на мишићним и нервним ткивима. У мозгу почиње права забава! Паразити се у облику цисти сместе у пределу званом амигдала и одатле утичу на когнитивне, али и друге способности организма.
Истраживања на пацовима и мишевима показала су да заражени домаћини губе урођену аверзију према мирису мачјег урина у околини, па су храбрији да крену у истраживање и изађу на отворено, чиме постају лакши плен. Тако се Toxoplasma gondii враћа свом коначном домаћину где одраста и размножава се. Истраживања показују не само да домаћини немају аверзију, већ напротив осећају узбуђење и жељу ка истраживању средине.
Иста истраживања показују да су и неке особине, попут спосoбности учења или брзине мождане реакције, смањене, односно успорене. Тако је двоструки експеримент са лавиринтом показао да зараженим мишевима треба много више времена да пронађу пут кроз ходнике. Са друге стране, заражени мишеви су показали већи ниво активности и склоност ка отвореним просторима, што није типично за ове животиње у природи. Све ово омогућава домаћинима да буду лакши плен.
Ако мислите да Toxoplasma gondii заобилази људе, варате се. То што већ дуго нисмо плен великим мачкама не значи да нас је токсоплазма отписала као згодног домаћина. Штавише, у бројним научним радовима o утицају ове протозое на људе наводи се процена да је приближно једна трећина популације заражена овим паразитом. Симптоми инфекције су углавном неприметни и безопасни. Токсоплазмоза, међутим, може бити врло незгодна за особе слабог имуног система, попут беба, особа на интензивним радијационим и хемијским терапијама или оболелих од сиде. Тада се јављају јаке грознице као код грипа, отицање лимфних чворова, а исходи могу бити фатални. Новорођенчад могу бити рођена са микроцефалијом, а код трудница може доћи до побачаја.
Истраживања, спроведена претходних година, показују да протозоа може донети и психолошке промене. Рад Едвина Фулера Торија са Института за медицинска истраживања у Мериленду показује везу између високог нивоа токсоплазме и шизофреније. Односно, уколико је код мајки виши ниво ових паразита, већа је и вероватноћа да њихови потомци развију шизофренију у будућности. Из овог истраживања потекло је још једно, које показује да одређени антипсихотици смањују ниво инфекције токсопплазмозом код пацова.
Са тумачењем оваквих истраживања ипак треба бити изузетно опрезан јер услови у којима су вршени експерименти нису апсолутно контролисани, а узорци су мали, па резултате треба посматрати у том светлу. Слично истраживање из 2011. године у Часопису о нервним и менталним болестима показује да је код већ ментално оболелих особа ниво суицидности знатно већи уколико су заражене токсоплазмозом, посебно када су у питању жене.
Живели у близини мачака или не, велике су шансе да немате разлога за бригу. Штавише, уколико у својој кући имате мачку, због токсоплазме која се можда крије у вашем телу сигурно вам мање сметају њени мириси. Барем тако кажу горепоменута истраживања, вршена на мајмунима, нашим рођацима. Највероватније због ових малих протозоа мачке само још више волимо.