U nizu pokušaja da proizvedu tečnost koja bi mogla da zameni krv, ljudi su pokušavali sa biljnim sokovima i krvlju ovaca, urinom, mlekom, pa čak i pivom
Tekst: Marija Vidić
Tokom poslednjih 400 godina, koliko čovek zna za krvotok i način cirkulacije krvi, bilo je mnoštvo pokušaja da se ona zameni nekom drugom tečnošću. Bilo je eksperimenata sa biljnim sokovima i krvlju ovaca, urinom, pa čak i pivom, a dugo se verovalo da bi izmena krvi mogla da izmeni ličnost čoveka. Kako bi izlečili azijsku koleru, 1854. godine lekari su pacijentu u krvotok ubrizgali mleko, smatrajući da će ono pomoći u regeneraciji belih krvnih zrnaca. Iako zvuči čudno, zabeleženo je da se jedan broj pacijenata lečenih na ovaj način oporavio, ali ubrizgavanje mleka u krvotok ipak nije doživelo širu rasprostranjenost.
Testovi izvedeni na žabama pokazali su da ove životinje mogu da nastave da žive neko vreme ukoliko im se odstrani sva krv i zameni slanim rastvorom. Kasnije se ispostavilo da žabe jednako dugo mogu da žive i ako im se samo odstrani krv i ne ubrizga nikakva druga tečnost u krvotok.
Ovo su bili samo neki od pokušaja tokom istorije da se pronađe zamena za čovekovu krv. Nestašica krvi za transfuziju, kao i visok rizik da je ona inficirana nekom bolešću, nagone naučnike da i danas tragaju za odgovarajućom zamenom – veštačkom krvlju koja bi mogla da se stvara u neograničenim količinama.
Svake godine broj donatora i količina donirane krvi pomalo opada, dok se potreba za krvlju značajno povećava. Istraživači napominju da kreiranje odgovarajuće veštačke krvi ipak neće označiti kraj donacija, ali da bi ona ipak mogla da ima velike prednosti u brojnim situacijama – odgovara svim krvnim grupama, može godinama da stoji na sobnoj temperaturi pre upotrebe, mogla bi u nekom trenutku, usled masovne proizvodnje, da postane znatno jeftinija od ljudske krvi…
No, veštačka krv je, pre svega – bezbedna. To možda nije veliko pitanje u razvijenim državama, ali upotreba veštačke krvi mogla bi da ima ogromnu korist u južnoafričkim zemljama, posebno u Nigeriji, gde gotovo 40 odsto stanovništa ima HIV ili boluje od side. Testiranje donirane krvi u ovim zemljama retko je i skupo.
Potraga
U poslednjih 25 godina bilo je više ozbiljnih pokušaja, testiranja, pa čak i primena sintetičke i veštačke krvi. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je za upotrebu 1989. godine japanski proizvod nazvan Fluosol-DA-20. Međutim, nije bila reč o vernoj kopiji krvi sa sve crvenim i belim krvnim zrncima, već samo o prenosniku kiseonika, imitaciji hemoglobina koji je baziran na ugljeniku i fluoru. Zbog brojnih nuspojava, veoma komplikovane upotrebe i nevelike uspešnosti, proizvod je povučen iz upotrebe pet godina kasnije.
Veći uspeh imao je sličan proizvod PolyHeme koji je prošao nekoliko krugova testiranja i to na pacijentima koji su hitni slučajevi sa povredama, a koji zbog okolnosti nisu bili obavezni da daju svoj pristanak na takav tretman. Tokom 2005. godine, statistika uspešnosti upotrebe PolyHeme „krvi“, proračunata na osnovu 500 pacijenata koji su bili uključeni u studiju, pokazala je da ne postoje povišeni bezbednosni rizici.
Međutim, sredinom 2006. ponovo je urađen presek na osnovu slučajeva 720 pacijenata. Od 350 pacijenata kojima je dat PolyHeme, preminulo je 47, u poređenju sa 35 smrtnih slučajeva iz kontrolne grupe u kojoj je ukupno bilo 363 pacijenta. Zagovarači upotrebe PolyHeme krvi tvrdili su da je reč o premalom uzorku, te da samo zbog toga postoji razlika u smrtnosti među testiranom i kontrolnom grupom. Ipak, projekat je proglašen neuspelim.
I poslednjih nekoliko godina, na raznim stranama sveta započeta su testiranja čije rezultate tek očekujemo, sa optimizmom.
Fabrika krvi
Naučnici sa indijskog Madras instituta za tehnologiju prošle godine dobili su odobrenje za masovnu proizvodnju veštačke krvi, odnosno crvenih krvnih zrnaca, uz pomoć matičnih ćelija. Testiranje na ljudima počeće tek 2016. godine, a do tada će se obavljati na životinjama, najpre na anemičnim miševima.
„Bićemo u mogućnosti da obezbedimo potrebnu količinu bezbedne i zdrave krvi po ceni upola nižoj od one koju krv trenutno ima“, izjavila je dr Soma Guhathakurta, vodeći istraživač tima sa Instituta Madras. Ona objašnjava da za sada krv prave u Petrijevoj šolji uz pomoć matičnih ćelija iz pupčanika, i da je za njen „uzgoj“ potrebno 17 dana. Dr Guhathakurta veruje u uspeh ovog postupka jer se u njemu može doći do isključivo crvenih zrnaca. Ona objašnjava da se u svim prethodnim pokušajima pravljenja veštačke krvi stvarala kultura sa najmanje 40 odsto belih krvnih zrnaca, što je veoma problematično za pacijente sa ionako ugroženim imunim sistemom.
„Kao kardiohirurg, više bih volela samo crvena krvna zrnca“, zaključuje dr Guhathakurta.