Дан Дунава се обележава 29. jуна сваке године, у част усваjања Конвенциjе о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав. Шта све поседује, са чим се суочава и шта ова река заправо представља?
Текст: Слободан Бубњевић
Рађа се у срцу Европе. Његове жиле и капиларе, усечене у планинско ткиво континенталне стене, извиру из Црне шуме, спаjаjу се и расту, сjедињуjу Бригах и Брег као што ће сjединити толике европске токове, претвараjући се лагано у ону реку коjу су препотопске, геолошке силе изабрале да од свих других водених токова, баш она однесе на исток и jуг воду Европе, да пронађе море макар оно било стотинама, хиљадама километара далеко.
И Дунав се, незаустављив, плав, сребрн и сив, спушта и силази у пространу равницу, али пут jе заиста далек – дивовска буjица у кориту више не стаjе, само наставља даље, и даље, немогуће jу jе зауставити, шири се и расте у гигантски ток коjи непрекинуто клизи кроз градове и државе, кроз народе и епохе. Све до 2860 километара далеке дивље делте, буjне мочваре коjа се претапа у Црно море, до места за коjе су древни Хелени веровали да су баш тамо Аргонаути однели златно руно, пре него што jе заувек изгубљено.
Дунав jе главна водена артериjа Средње Европе – ова импозантна река сакупља све воде са површине коjа jе већа од 800 милиона квадратних километара. Као мало шта друго, Дунав просеца пут кроз разноврсне културе, кроз мртве историjе и наговештаjе будућности, кроз места коjа су по мало чему другом слична осим што деле ток Дунава, jедног истог, без обзира на то да ли га људи на обали зову Донау, Дуна, Дунареа, Дунав или Дунаj. Само зато што постоjи, таква каква jесте, ова река прича причу Европе боље од било ког милионског проjекта Европске униjе.
Мада jе други по дужини на континенту, Дунав jе наjвећи водоток у Европскоj униjи. Уз то, тако велики Дунав jе jедина европска река коjа тече од запада ка истоку – од Црне шуме до Црног мора. То се ретко истиче, па ћемо поновити – Дунав jе jедини велики ток коjи у Европи води на исток. Нажалост, он по свом смеру ниjе jединствен само међу рекама, него међу токовима уопште – политичким, економским, миграционим, па на краjу и туристичким.
За разлику од већег дела горњег тока, након Девин капиjе, Дунав jе у средњем и доњем делу остао неистражено подручjе. Након Немачке, Аустриjе и Словачке, следи пут кроз Мађарску, Хрватску, Србиjу, Украниjу, Молдавиjу, Бугарску и Румуниjу – пред вама jе више од 1600 километара, односно jош шездесет одсто тока Дунава.
Иза вас на Дунаву остаjу четири престонице, Беч, Братислава, Будимпешта и Београд, а поред њих ту су и хиљаде километара државних граница. Наиме, добрим делом свог тока, Дунав jе оно што jе одувек био – граница. У доба Римске империjе, Дунав jе представљао Лимес, границу, да би у вековима потом дуго био линиjа разграничења разних царстава и цивилизациjа.
Дунав jе главна речна артериjа континента коjа сакупља све воде са површине веће од 800 милиона квадратних километара
Због свега тога, току Дунаву, а посебно на средњем делу, постоjи читав низ значаjних утврђења коjа jе више него узбудљиво погледати. Неки од тих споменика прошлости, попут Виминациjума и Траjановог стуба потичу из доба Рима. Већина jе ипак из позног средњег века, из доба кад су Турци у покушаjу да освоjе Европу стигли само до ове реке.
Но, уз овакве споменике, посебно су интригантна археолошка налазишта каква су Винча и Лепенски Вир, коjа из различитих епоха сведоче како jе Европа расла на Дунаву – први људи неолита у Европи настањивали су ово подручjе, користећи Дунав и његове притоке као jедине проходне путеве кроз непрегледно растиње и мочварно тло. Истим рутама су се на исток кретали броjни народи, укључуjући и Келте, коjи су кумовали имену реке, називаjући га по jедноj необузданоj и дивљоj речноj богињи. Ко год jе пловио Дунавом, добро зна да jе то пут кроз историjу Европе.
Ни у ком случаjу се не сме потценити jедан други аспект живота на овоj реци. Дунав jе, наиме, плован наjвећим делом свог тока. Он представља такозвани европски коридор „седам“ и кључна jе артериjа у европском саобраћаjу. Захваљуjући каналу Раjна–Маjна–Дунав, преко ове реке jе данас поморска лука Ротердам у Холандиjи споjена са Црним морем.
На Дунаву се налази и читав низ функционалних грађевина. Но, откако уђе у Хрватску па све до Црног мора, на Дунаву има све мање мостова. Разлог ниjе само мање развиjена путна мрежа у овом делу Европе, него што jе река у доњем току све већа и теже jу jе премостити. Но, неки од дунавских мостова су управо због градитељског изазова, чудесне грађевине.
Будући да се Дунав у Ђердапскоj клисури природно сужава, но овом месту jе jош у 2. веку нове ере био подигнут мост, наjвећи у то доба на свету – по налогу цара Траjана саградио га jе грчки архитекта Аполодорус из Дамаска за потребе воjног похода на Дакиjу. Мост су срушили сами Римљани после повлачења из Дакиjе, али jе данас остао Траjанов стуб као обележjе тог градитељског чуда старог века.
Дунав jе jедина европска река коjа тече од запада ка истоку – од Црне шуме до Црног мора
На другоj страни, уз Дунав jе данас, добрим делом тока, изграђена огромна инфраструктура за одбрану од поплава. Она се у градским зонама уз реку jасно уочава. Но, брањена подручjа се простиру и стотинама километара далеко од ове реке, на броjним њеним притокама. Наjвећи део насипа су земљане препреке, али има и других решења. Поред тога, као у случаjу гигантског система Дунав–Тиса–Дунав у Србиjи, око Дунава jе прокопано на хиљаде канала, коjи су, осим што служе за исушивање и наводњавање, добрим делом пловни.
У средњем и доњем току jе око Дунава размештена значаjна привреда. Поред дивовских енергетских обjеката, Ђердапа и нуклеарки, уз Дунав се налазе наjвеће националне индустриjе – наjвеће рафинериjе, железаре, хемиjска и пехрамбена индустриjа – све што захтева воду, близу jе Дунава и његових притока. Дунав обезбеђуjе њихов рад и приходуjе милиjарде евра нациjама у овом делу Европе. Међутим, та подручjа чине велики притисак на животну средину око реке и на реци.
У сливу Дунав данас живи 80 милиона људи. Сва она урбана подручjа коjа су на притокама реке, као и она на њоj самоj, врше додатни притисак на живи свет Дунава. Отпадне воде већине градова из слива завршаваjу у Дунаву, док се jош увек само део обрађуjе у фабрикама за отпадне воде.
Међутим, Архуска конвенциjа, информисање самих грађана и интензивниjе укључивање локалних заjедница, у многим срединама већ даjе резулате на овом плану – људи коjи живе око Дунва врше наjснажниjи притисак на своjе власти да не уништаваjу богатство реке. Таj процес, коjи jе у горњем току дао изваредне резултате, полако се развиjа и у доњим деловима тока Дунава.
Мада jе други по дужини на континенту, Дунав jе наjвећи водоток у Европскоj униjи
На Дунаву jе данас седамнаест подручjа заштићено законом, од чега су само три у Аустриjи и Немачкоj. У Мађарскоj их има два, у Хрватскоj jедно, у Србиjи пет, у Румуниjи четири и у Бугарскоj два. С обзиром на дугорочну стратегиjу Европске униjе да се увећава површина коjа jе под заштитом закона, може се логично очеикавти да ће површина заштићених подручjа расти у будућности.
Упркос толиком притиску урбаних подручjа и инсутриjе, Дунав ипак ниjе прљава река. Но, за то не треба да захвали само повећаноj еколошкоj свести. Што jе даље од извора, Дунав се природно снажниjе чисти – што jе већи, то више расте његов капациет самочишћења.
Дунав jе у средњем току велика, снажна река. Код Беча у секунди пронесе 1900 кубних метара воде, код Будимпеште већ има проток од 2350 кубних метара у секунди, а код Београда чак 4000 кубних метара воде у секунди. То jе чудовишна снага коjа успева да одоли и еколошки наjмање одговорноj власти.
Дунав има чак 29 великих притока. Њихов потенциjал и уопште капацитет целог слива, ни у ком смислу не треба занемарити. На Дунаву има седамнаест великих острва, ада коjе су саме по себи предели изузетне лепоте коjе настањуjе огроман броj врста. Око Дунава и у његовоj близини простиру се огромна пространства шума, ритова и мочвара. Живи свет Дунава данас чини око 2000 биљних и око 5000 животињских врста.
Провести било кога Дунавом, од Донауешингена до Сулине, значи приредити му у пуном смислу – пут кроз Европу. Показати му снагу Старог континента, његову величину, разбарушеност и jединство разлика. Показати му како расте европска цивилизациjа. Показати му како заиста изгледа њен дом.