Међународна група научника затражила је увођење глобалног мораторијума на модификацију гена људског ембриона, међутим остављају простор за фундаментална истраживања
Текст: Ивана Хорват
У сенци париске конференције о климатским променама неоправдано је остао један догађај од изузетне важности за будућност човека. Почетком децембра у Вашингтону одржан је самит на тему модификације људског генома – у преломном тренутку за даљу употребу моћне, али ипак недовољно истражене технике CRISPR-Cas9 која омогућује измену наследних особина човека на нивоу ембриона. Тачно 40 година након историјске конференције одржане у Асиломару у Калифорнији 1975. године, научна заједница je још једном одмеравала импликације генетског инжењеринга – овог пута на најфундаменталнијем нивоу од свих, нивоу људског зачећа.
Након тродневне дискусије о степену развијености технике CRISPR, свим моралним и регулаторним аспектима, научници су дошли до закључка да овај иновативни приступ заиста обећава много у домену превенције болести, међутим да ниво сазнања ипак није довољан да би се дозволила било каква примена на људски организам. Они су навели да би било изузетно неодговорно примењивати ове технике у клиничким испитивањима, док сви стандарди безбедности нису задовољени, али и док се не постигне глобални друштвени договор по овом питању.
Недавно одржани самит послужио је као важан корак у фази прикупљања информација у овом домену, а исцрпне препоруке експертске групе по овом питању можемо очекивати крајем 2016. године. Самит је окупио како научнике, тако и доносиоце одлука, креаторе политика и биоетичатре. Организовали су га Национална америчка академија науке, Краљевско друштво из Лондона, и Кинеска академија наука. Међу експертима који су водили дискусију на ову тему, били су Јенифер Доудна, научница и професорица са Берклија која је осмислила технику CRISPR, као и пионир генетског инжењеринга и творац рекомбинаторне ДНК технологије Пол Берг, на чију иницијативу је одржана конференције у Асиломару 1975. године.
Будући да научна сазнања освајају нове хоризонте из дана у дан, експертски комитет наглашава да би у складу са научним прогресом у будућности требало ревидирати закључке самита у Вашингтону. Oни наглашавају да морају постојати јасне регулативе у поступању са ембрионима на којима би споменуте генетске модификације биле вршене. Уколико се на пример у Великој Британији дозволе овакве истраживања, постојаће обавеза да се ембриони униште након две недеље. Многе обећавајуће технике манипулације и модификације генима спроводе се на соматским ћелијама у циљу лечења тешких обољења. Међутим, оно што је важно напоменути је да се овакве генетске измене не могу пренети на будуће генерације, за разлику од измена вршеним на јајним ћелијама, спермоатозоидима или ембрионима.
Фундаментална истраживања омогућила су развијање ове нове, једноставне, али и веома јефтине технике за манипулацију генима на нивоу ембриона. Без глобалног договора и сагласности о будућности примене ове технике, тим кинеских научника је почетком ове године на изненађење научне заједнице, објавио рад о истраживањима спроведеним на људским ембрионима, донираним из клиника за вештачку оплодњу. Ембриони су донирани уз пристанак родитеља и нису имали изгледе да преживе. Истраживање кинеских научника отворило је низ етичких питања.
Упркос високом степену прецизности технике CRISPR, постоји реална опасност од интервенција на генима мимо жељених секвенци. Такође, готово је немогуће предвидети експресије модификованих гена услед различитих утицаја спољашне средине. Једном уведене, генетске модификације било би немогуће искорентити или ограничити на једну популацију или државу. Поврх свега, када је овакав научни прогрес у питању, неретко се спомиње бојазан од неадекватних апликација оваквих генетских измена и стварања дизајнерских беба.
Будући да организатори самита немају регулативну моћ, експертски тим ће крајем 2016. године донети низ препорука и упутстава који ће креаторима политика поможи при успостављању законских оквира у овом домену истраживања и иновација. Неопходно је успоставити такав поредак на међународном нивоу који би обесхрабрио било какву злоупотребу, а с друге стране подстакао истраживања у циљу побољшања здравља и добробити људи.
Др. Дејвид Балтимор, председавајући експерстког комитета сматра да би било неодговорно у потпуности забранити даља истраживања, али наглашава да им треба приступати крајње опрезно. Званична изјава експертског комитета наводи да уколико у процесу истраживања ипак дође до модификације генетског материјал ембриона, они ни у ком случају не смеју послужити за успостављање трудноће.
Истражите више о овој теми.