Највећи исламски математичар Мухамед ибн Муса ал Хорезми родио се у другој половини 8. столећа у Хорезму, у великој оази у доњем току реке Аму-Дарје, на подручју данашњег узбекистанског града Хиве
Фото: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Животни и радни век провео је у Багдаду – у то време научној престоници света и месту сусрета античке, арапске, персијске и индијске мисли – где је водио државну библиотеку и био један од чланова чувене Куће мудрости. Његово најславније дело, “Књига о свођењу и двоструком одузимању”, понудило је прво систематско решење линеарних и квадратних једначина, што је утемељило алгебру као посебну математичку дисциплину и Ал Хорезмију обезбедило статус оца алгебре. Чак и сам термин алгебра потиче од речи “ал-џабр” из наслова поменуте књиге и на арапском означава “поновно састављање раздвојених делова”. Негде 825. објављује друго капитално дело којим у арапску математику уводи индијске цифре и декадни систем записивања бројева, касније у Европи познат као арапски. У XII веку ова књига бива преведена на латински као Algoritmi de numero indorum, што је требало да значи “Ал Хорезми, о индијским бројевима”. Међутим, временом је пало у заборав да је Algoritmi заправо име аутора, те алгоритам почиње да означава математички поступак рачунања индијским бројевима. Изгледа да, поред термина алгебра, Ал Хорезмију дугујемо и термин алгоритам.