Упркос уверавањима да Исламска држава не планира њено уништење, 2000 година стара грађевина jе сравњена са земљом
Текст: Милица Ђустебек
Након што су у маjу 2015. године снаге Исламске државе преузеле контролу над Палмиром, Унеско, археолошка и конзерваторска заjедница су постали додатно забринути за њену судбину. Већ на листи угрожених места светске културне баштине од 2013. године, због оштећења и пљачкања, Палмира jе доспела под контролу снага коjе су већ уништиле два локалитета под заштитом Унеска.
Упркос уверавањима да Исламска држава не планира њено уништење, 25. августа наjгоре слутње конзерватора и археолога су се обистиниле. На фотографиjама коjе су тог дана преплавиле електронске и штампане медиjе, виделе су се припреме и последице минирања Бал Шаминовог храма. Две хиљаде година стара грађевина jе сравњена са земљом.
Са уништавањем културне баштине од стране Исламске државе jавност се не среће први пут. Почев од jуна 2014. године, специjалне снаге Исламске државе систематски уништаваjу археолошке локалитете, верске обjекте и артефакте коjи не одговараjу њиховим религиjским узорима.
Прве на удару, нашле су се шиитске џамиjе и света места у ирачким градовима Мосулу, Тал Афару и Тикриту. Хришћанске цркве и манастири у Ираку и Сириjи доживели су исту судбину.
У преосталим мосулским џамиjама, украсни елементи и мозаици су уништени, укључуjући и оне са стиховима из Курана, jер jе такав вид украшавања проглашен богохулним. Већи део скулптура из мосулског музеjа посвећен асирским боговима jе или уништен или значаjно оштећен, jер су одраз политеистичких и паганских религиjа коjе су забрањене по њиховоj интерпретациjи Курана.
Броj и различитост паганских храмова jе jедан од разлога зашто jе Палмира доспела на листу светске културне баштине 1980. године као jедан од наjзначаjниjих културних центара старога света. Између 1. века п.н.е. и 3 века н.е, град jе био центар Римског царства у трговини са источњачким караванима.
Богатство града и његових становника jе омогућило градњу велелепних грађевина, међу коjима се по своjоj очуваности и лепоти истичу сада порушен Бал Шаминов храм, храм бога Бела, велика колонада стубова и римско позориште са девет редова камених седишта.
На први поглед, грађевине су у грчко-римском стилу, док пажљивим загледањем можемо приметити семитске и персиjске утицаjе, уз детаље инспирисане Далеким истоком.
Географски положаj jе омогућио Палмири да постане станица за одмор трговачких каравана коjи су се кретали између Медитерана, Месопотамиjе, Арапског полуострва и Далеког истока. Археолошки остаци говоре нам о култури Палмире као мешавини локалне традициjе и религиjе са персиjском и грчко-римском културом. Грчки jезик коришћен jе у дипломатиjи и трговини, док jе главни jезик био локални диjалекат арамеjског.
Персиjски утицаj се огледао у церемониjалима, ратноj тактици и одећи. Месопотамски, семитски и арапски политеизам jе обликовао религиjску слику града. Уз арамеjска и арапска племена коjа су живела у граду, живела jе и jевреjска мањина.
Са растом града и његовим прикључењем Римском царству, становништво се све више мешало са придошлицама. Свако од њих jе допринео томе да Палмира постане мултикултурно, мултирелигиjско и мултиетничко место за живот.
Уз лепоту и разноликост архитектуре, Палмира jе значаjна и због величине локалитета. По површини и броjу откривених предмета и грађевина спада у наjвеће на свету. Очуваности доприноси мањак урбанизациjе у непосредноj близини.
Са ископавањем се почело тридесетих година 20. века и до почетка грађанског рата у Сириjи, свега трећина локалитета угледала jе светлост дана. Уздигнуте усред пустиње, камене грађевине представљаjу спектакуларан призор, нарочито при изласку или заласку Сунца. Пустињска невеста, како jе понекад називаjу, криjе jош много тога испод песка и чува за нека боља и мирниjа времена.
