Претерано jе рећи да троjка карактерише целу људску мисао, али готово да нема области у коjима ствари и поjаве нису издељени на три целине
Текст: Слободан Бубњевић
“Наука ниjе само нешто што описуjе и обjашњава природу; она jе део међуигре између природе и нас; наука описуjе природу онако како jе она изложена нашем методу испитивања”, написао jе пре тачно педесет година славни немачки физичар филозоф Вернер Хаjзеберг (1901–1976), добитник Нобелове награде, jедан од родоначелника квантне механике и несуђени творац нацистичке нуклеарне бомбе, са дубоким правом раздваjаjући свет, наше математичко поимање и науку на три целине.
Сасвим случаjно, троjка jе jедини цео броj коjи се налази између Оjлеровог броjа (е), коjи наjбоље симболизуjе математички универзум и Лудолфовог броjа (π), коjи у безброj процеса карактерише онаj реални.
Претерано jе рећи да троjка карактерише целу људску мисао, али готово да нема области у коjима ствари и поjаве нису издељени на три целине – почев од матриjархалне велике богиње коjа се jављала у три мода – маjци, жени и кћерци, преко Платонове поделе да три дела душе, па кроз читав сплет филозофских, религиозних и научних подела, све до хришћанске догме троjства Оца, Сина и Светог духа. Ослоњена на оваj богословски предложак троjка код неких народа (попут Срба) има тежину симбола националног идентитета.
Са друге стране, модерна се друштва jако симболички ослањаjу на три тековине Француске револуциjе (слобода, jеднакост, братство). Као што jе живи свет подељен на три краљевства – архее, бактериjе и еукариоте – а звезде на елиптичне, спиралне и ирегуларне, тако и научни закони често иду у троjкама, од Њутнових механичких, па од Асимљовеих закона роботике.
Има, заправо, нешто у самом поимању броjања што везуjемо за троjку. Деца у своjим играма непрекидно броjе до три, а увек кад хоћете да (уметнички) замислите како нека особа, пре него што почне да убиjа, одброjава ради упозорења, она ће то радити до три. У правопису са истом економиjом користимо само три тачке да означимо мноштво коjе следи. Не улазећи у то како простор поимамо у три еуклидске димензиjе, три тачке су у геометриjи довољне да опишемо круг или раван, док са две не можемо да напустимо линиjу.
Сама арапска цифра три у свом лику прилично jе сачувала три хоризонталне црте коjе су коришћене у древноj Индиjи. Касниjе jе Старим Римљанима наводно било досадно да код писања четворке наставе са своjим ветикалним цртама, па jе троjка остала последња броjка коjа се записуjе са онолико црта колико вреди. Но, троjство, наравно, не подразумева jединство само по себи.
Међу хиљадама сличних суjеверица исплетених око троjке, урбани обичаj да троjица не смеjу истовремено запалити цигарету наводно jе потекао jош из Првог светског рата. Првог коjи пали цигарету неприjатељи су могли да примете, на другог циљаjу, а трећег да убиjу. Jер, кад оброjимо, трећи увек страда, као трећи у љубавном троуглу или као треће доба. Трећи сталеж. Трећи свет.
Илустрација „Три“ је, заједно са још 23 друга броја, представљена на изложби током ЦПН манифестације „Мај месец математике“, која траје од 12. до 30. маја у Галерији науке и технике САНУ. Серија „Бројеви“ на Елементаријуму прати садржај истоимене ЦПН публикације, објављене поводом „Маја месеца математике“.
Истражите више о изложби ”Бројеви”.