У дворишту НАСА центра пронађено је чак 70 трагова осам различитих врста диносауруса
Текст: Анђела Мрђа
У дворишту НАСА центра, недалеко од Вашингтона, на површини величине два квадратна метра пронађено је чак 70 трагова за које се сматра да потичу од осам различитих врста диносауруса.
Овом проналаску претходио је догађај из априла 2012. године када је палеонтолог Реј Стенфорд, након паузе за ручак, одвезао супругу на посао у НАСА Годар институт за истраживање свемира у Мериленду. При растанку није ни слутио да ће у самом дворишту зграде пронаћи стену са трагом диносауруса дугачким 30 центиметара.
Пажњу му је најпре привукла сама боја стене, иста као она на којој је неколико година раније пронашао мали траг стопала овог праисторијског бића. Понесени открићем, истраживачи су наставили са ископавањима на истом месту и тако су јануара ове године пронашли читаву плочу величине трпезаријског стола прекривену траговима различитих врста диносауруса.
Када су утврдили старост стене, научници су закључили да су животиње овуда прошле пре више од 100 милиона година. Пронађена ископина убраја се тренутно у једну од два оваква места на свету, јединствена по концентрацији трагова. Свих 70 отисака, колико је пронађено, оставило је осам врста праисторијских сисара, од оних најмањих величине веверице до великих попут нодосаура.
Траг овог „тенка на четири ноге“, како га описује један од истраживача, пронађен је недалеко од трага бебе исте врсте. Претпоставља се да су то мајка и младунче који су се некуд упутили заједно, с обзиром на то да су се углавном непосредно поред и унутар два велика стопала налазили и отисци два мања.
На основу остатака тим је успео верно да реконструише шта су ови кичмењаци радили, куда су ишли, на који начин су се кретали. Тако је утврђено да су вероватно сви отисци настали у периоду од неколико дан, као и то да се плоча налазила веома близу језера или неке друге веће водене површине. На основу паралелно пронађених трагова четири мања сисара тим претпоставља да је ова група ловила заједно попут чопора и обављала неку врсту „чишћења“ територије.
„Ово је попут времеплова! Реконструишући вишедневне активности сисара уз помоћ положаја трагова долазимо до закључака о њиховој међусобној интеракцији и односима на основу којих можемо да замислимо како је отприлике изгледао живот кичмењака на Земљи пре 110 милиона година“, изјавио је за НАСА палеонтолог Реј Стенфорд.
У мноштву трагова пронађен је и отисак сауропода. Овај дуговрати биљојед, пореклом из доба јуре и креде, живот је углавном проводио брстећи лишће са једног истог дрвета како би се што мање кретао и умарао. Толика лењост разумљива је ако се у обзир узме њихова тежина која је достизала и до 30 тона, чиме се сауроподи убрајају у највећу и најтежу врсту диносауруса.
Поред диносауруса, већина пронађених трагова припадала је малим кичмењацима величине данашњих глодара. Међутим, један од њих значајно је одударао по величини од осталих. Испоставило се да је у питању највећи досад пронађен траг кичмењака из доба креде који по величини отприлике одговара отиску ракуна.
Пре ископавања плоче, научници су углавном проналазили зубе праисторијских животиња и на основу њих успевали да им одреде величину и старост. Међутим, на тај начин нису могли да закључе ништа о изгледу или понашању животиње. Сада су пак успели да створе потпунију слику. Стенфорд и његов сарадник палеонтолог Мартин Локли са Универзитета у Колумбији, на основу разноврсности и бројности пронађених трагова закључује да су неки од кичмењака највероватније били у потрази за црвима и ларвама, док су други били месождери који су се хранили овим животињама, а летећи птеросаур јео је и сисаре и друге мале диносаурусе.
Због чега су баш у Мериленду пронађени трагови ових праисторијских животиња? Према речима Комптона Такера, научног сарадника тима који је помогао на ископавању, Мериленд је одувек био пожељно место за живот управо због своје климе која је у доба креде била много топлија него данас. Поред тога, у време када је ниво мора био на десетине метара виши него што је то данас, Мериленд је био веома мочварно подручје. Све то изузетно је погодовало животињама које су га насељавале.
У нади да ће пронаћи још сличних трагова који ће им помоћи да што боље разумеју праисторијски живот на Земљи, научници планирају да наставе са истраживањем овог подручја, а један од њих ново откриће смело пореди са значајем проналаска Камена из Розете.