Тим научника је у лабораторијским условима успео да створи материју идентичну међузвезданој прашини и дошао је до открића да је Млечни пут богат ”свемирском масноћом”
Текст: Наташа Килибарда
Наша галаксија богата је токсичном ”свемирском масноћом”, открива аустријско-турски тим научника у студији објављеној протеклог месеца у месечнику британског Краљевског астрономског друштва.
Астрономи са аустралијског Универзитета у Новом Јужном Велсу (UNSW) и турског Универзитета Еге потврдили су постојање огромне количине масне материје у међузвезданом простору који се до сада сматрао у потпуности празним. Ова органска материја састављена је од угљеника, елемента који је есенцијално важан за постанак и развој различитих облика живота.
Од укупне количине овог елемента распрострањеног у целом међузвезданом простору, само половину чини угљеник у свом чистом облику. Остатак се хемијски састоји из два дела – такозваног алифатичког (”масног” дела) и ароматичног који мирисом и саставом подсећа на нафталинске куглице за мољце.
Тим научника је у лабораторијским условима успео да створи материју својствима идентичну међузвезданој прашини. Директним убацивањем и ширењем угљеничне плазме у вакууму на ниским температурама успешно су имитирали процес у ком молекули органске материје креирају делове звезданих тела.
Створена материја је тако постала примарни кључ за разумевање крајњег резултата овог истраживања, а ”разбијајући” светлост на њене конститутивне таласне дужине, тим је открио колико је заправо новостворена материја у стању да апсорбује светлост маркирањем алифатичког угљеника помоћу инфрацрвених таласа.
Комбинујући лабораторијске податке са релевантним астрономским посматрањима, дошли су до за сада најпрецизнијег податка о количини алифатичког угљеника који се налази свуда у простору између нас и звезда.
Резултат је помало необичан ако се узме у обзир да је интергалактички простор сматран само бескрајним, мрачним и хладним местом. Истраживачи су изнели податак по ком на сваки милион водоникових атома иде 100 масних (алифатичких) угљеникових атома.
”Ова свемирска масноћа није ни приближно слична нечему што бисте могли да мажете на јутарњи тост. Чађава је, отровна и присутна једино у међузвезданом простору”, истиче Томас Шмит, коаутор истраживања и професор Универзитета у Новом Јужном Велсу.
Са друге стране, оно што светску научну јавност највише интригира у вези са новообјављеним резултатима истраживања јесте податак о толикој, до сада незабележеној распрострањености угљеника, елемента заслужног за настанак живота и планетарних система.
Сама материја није научна новост већ њена распрострањеност. Curiosity ровер свемирске агенције НАСА након скоро шест година мисије је почетком јуна ове године на Марсу детектовао органску материју сличног састава.
Подстакнути открићем свемирске масноће осмочлани научни тим даље планира свој следећи истраживачки корак – утврђивање тачне количине нафталинско-ароматичног угљеника што ће представљати још узбудљивији лабораторијски подухват.
Прецизним утврђивањем количине оба типа угљеника у интергалактичкој прашини могло би се открити и колико је ова материја у могућности да створи нов живот у Соларном систему али и читавој галаксији.