Šta sve pčele mogu sa mozgom veličine jednog zrna susama?
Tekst: Ivan Umeljić, Aleksandar Milanković
Niko ko ima ikakve veze sa kompjuterskom tehnologijom neće s ozbiljnošću tvrditi da su veći kompjuteri automatski i bolji.
Još pedesetih godina prošlog veka, kada su kompjuteri bili veličine sobe, i kada se verovalo da bi ukoliko bi bili dimenzija fabričke hale bili još bolji, fizičar Ričard Fejnman ukazao je da treba razmišljati o minijaturizaciji proizvoda informacionih tehnologija. U svom čuvenom predavanju There is plenty of room at the bottom, postavio je pitanje „Zbog čega ne bismo mogli da čitavu Enciklopediju Britaniku zapišemo na vrh čiode?“.
Nekih stotinak godina ranije, Čarls Darvin izazvao je podozrenje mnogih kolega kada je, impresioniran „veličanstvenom raznovrsnošću instinkata i mentalnih moći“ mrava, izjavio da je njihov mozak, uprkos činjenici da njegova veličina odgovara jednoj četvrtini glave čiode, „jedan od najmarljivijih atoma materije u svetu, verovatno vredniji i od čovekovog mozga“.
Veći mozak – veća pamet?
Baš kao i kada je reč o kompjuterskom hardveru, razlike u veličini mozga, njegovoj masi, ili zapremini, među životinjama su ogromne. Mozak kita može dostići i 9 kilograma (sa više od 200 miliona neurona). Masa ljudskog mozga kreće se između 1250 i 1450 grama (sa, kako se procenjuje, 85 miliona neurona). Mozak medonosne pčele ( A. mellifera) ima zapreminu oko 1 mm3 i sadrži manje od milion neurona (oko 960.000).
Jedan od najpouzdanijih parametara za procenu veličine mozga jeste telesna masa, međutim, mnogi naučnici spore se oko toga da li je veličina mozga podjednako dobar pokazatelj repertoara ponašanja i saznajnih sposobnosti.
Objavljen je veliki broj naučnih članaka koji povezuju različite dimenzije mozgova (ili veličine određenih delova mozga) sa raznovrsnim pokazateljima „inteligencije“, kao što su saznajni kapacitet, repertoar ponašanja, inovativnost i slično. Međutim, jedno je reći da su dve stvari povezane, a sasvim druga da je jedna stvar uzrok drugoj.
Kako bismo ovo razjasnili posegnućemo za jednim primerom iz botanike. Naime, biljka Arabidopsis thaliana sadrži određen broj takozvanih BRCA (BReast CAncer) gena koji su povezani sa naslednošću raka dojke kod ljudi, ali kao i kada je reč o veličini mozga, ni ovde ne treba donositi brzoplete zaključke, pošto geni, iako im se nazivi dodeljuju po oboljenjima s kojima su povezani, nisu uzroci tih oboljenja. Uostalom, ako bi bilo tako, prisustvo gena povezanih sa rakom dojke u biljkama, povlačilo bi za sobom da biljke imaju dojke!
Ali da se vratimo priči o pčelinjem mozgu.
Ponašanje insekata
Verovatno da jedna od najvećih prepreka ideji povezivanja veličine mozga sa kapacitetom ponašanja jeste slučaj insekata, naročito socijalnih insekata, a Čarls Darvin koji je prepoznao ovo još sredinom pretprošlog veka, uporedio je „veštine“ pčela, kao što su „imitacija“ i „razumevanje“, sa sposobnostima karakterističnim za primate.
Naime, socijalni insekti mogu imati izuzetno bogat repertoar ponašanja. Pčela, recimo, gradi šestougaone ćelije saća, manipuliše praškastim supstancama (polen) kako bi od njih napravila grudve koje će smestiti u korpice na nogama; ume da izvede širok spektar „plesova“, kojima saopštava lokaciju hrane; može da se bori sa neprijateljima i da ih ubode, a da, pri tome, izbegne njihov ubod; čisti gnezdo od otpadaka; greje leglo kontrakcijom mišića, itd.
Ovde vam predstavljamo (barem) 59 oblika ponašanja koje su ugledni naučnici Lars Čitka i Džeremi Niven opisali i klasifikovali na osnovu dostupne naučne literature. Mozak sisara koji je milion puta veći od mozga pčele, dopušta mu da čini „više stvari“ od nje, ali samo dva do tri, a ne milion puta više.
Teško da je ovo ona razlika između insekata i sisara koja bi mogla da se očekuje, s obzirom na enormnu razliku u broju neurona. Danas je sasvim jasno da minijaturni mozgovi imaju mnogo veće saznajne kapacitete nego što se to pretpostavljalo pre samo dvadeset godina.
REPERTOAR PONAŠANJA PČELA
Pregled različitih i barem delimično urođenih obrazaca ponašanja koji isključuju proste motoričke oblike, kao što su kretanje i različiti tipovi neaktivnosti.
- Agresivni let: iritirane pčele lete ka uljezu, sa karakterističnim nabojem, koji nagoveštava ubod;
- Upozoravajuće lepezanje: pčele stoje sa uzdignutim abdomenom, emitujući feromon, izbačenih žaoka, uz zujanje krilima;
- Antenacija: uzajamni kontakt antenama među radilicama, bez razmene hrane, kako bi se potvrdila pripadnost pčelinjoj zajednici;
- Praćenje plesa; pčela prati plesanje druge pčele kako bi se saznala informaciju o ciljanoj lokaciji bogatoj hranom;
- Praćenje matice; biti deo matičine pratnje, povremeno je lizati i dodirivati antenama;
- Ujedanje uljeza: pčele ponekada uljeze ne ubadaju nego ujedaju;
- Traženje hrane; dodirivanje antenom druge radilice kako bi se od nje izmamila hrana;
- Kratka piska: signal kojim pčele koje prate ples izazivaju prekidanje plesa;
- Inkubacija legla: pritiskanje telom ćelije sa leglom radi zagrevanja (kontrakcijom mišića toraksa);
- Izgradnja saća: oblikovanje ćelija od tek izlučenog voska; radilična, trutovska i matična larva iziskuju ćelije različitih dimenzija, zbog čega je neophodno da pčele poseduju različite motoričke sposobnosti da bi mogle da ih konstruišu;
- Bučno pretrčavanje: u grozdu roja, neke pčele na specifičan način pretrčavaju kroz grozd, kako bi signalizirale da je došao trenutak za uzletanje;
- Poklapanje saća: zatvaranje ćelije sa larvom;
- Čišćenje ćelije: uklanjanje otpadaka iz praznih ćelija saća;
- Žvakanje polena sa radilica: žvakanje polena iz korpica sa nogu druge radilice;
- Grickanje košnice: grickanje mandibulama zidova košnice koji okružuju saće;
- Deoba zajednice; veliki broj radilica, zajedno sa starom maticom, napušta staru košnicu, kako bi se premestio u novi dom. Proces pripreme deobe obuhvata razne oblike individualnog ponašanja.
- Uklanjanje leševa: uklanjanje mrtvih pčela iz košnice;
- Vibriranje abdomenom: pčela stoji vibrirajući abdomenom gore i dole; često se držeći za drugu radilicu tokom priprema za neku ozbiljnu aktivnost (npr. rojenje);
- Polaganje jaja; polaganje neoplođenih jaja u ćelije saća;
- Izbacivanje trutova: krajem leta, radilice ujedaju trutove, izbacuju ih napolje iz košnice a ponekada ih i ubadaju;
- Istezanje organa za uzimanje hrane; izduživanje jezika kako bi se zahvatila mala kap nektara;
- Lepezanje krilima: provetravanje košnice lepezanjem krilima;
- Ishrana larve: ubacivanje glave u ćeliju kako bi se nahranila larva;
- Ishrana matice/radilice: povraćanje kapi nektara koju primalac usisava;
- Uzimanje hrane: pružanje jezika među mandibule druge radilice kako bi se prihvatio nektar;
- Prihvatiti bištenje: Pčela stoji raširenih krila kako bi je druga pčela očistila svojim mandibulama (čeljustima);
- Bištiti sebe: čistiti sebe usnim aparatom ili nogama;
- Bištiti radilicu: čistiti pčelu iz iste košnice pomoću mandibula;
- Stražarenje: na ulazu u košnicu pčela ispituje pridošlice i napada potencijalne uljeze;
- Kontrola ćelija sa leglom: pčela ubacuje glavu u ćeliju kako bi utvrdila stanje u kom se nalazi larva;
- Ispitivanje potencijalnih lokacija za novo gnezdo: testiranje šupljina (najčešće drveta) kako bi se utvrdilo da li su prikladne za novo stanište;
- Bočni pokreti („higijenski ples“): radilica stoji i njiše se telom s jedne na drugu stranu; ovakvo ponašanje je veoma često posledica bištenja od strane druge pčele;
- Dodirivanje poklopljenih ćelija usnim aparatom: radilica šeta po poklopljenom leglu ili poklopljenim rezervama hrane, dodirujući vosak brzim pokretima mandibula;
- Sakupljanje nektara: sisanje nektara sa cvetova;
- Skladištenje nektara: „kućne radilice“ prihvataju hranu od sakupljačica i deponuju je u medišne ćelije;
- Orijentacioni letovi: letovi oko košnice s ciljem upoznavanja sa karakterističnim orijentirima iz okruženja;
- Pakovanje polena: „čvrsto“ pakovanje polena u ćelije saća;
- Piska u roju: javlja se tokom priprema za uzletanje roja na novu lokaciju;
- Prikupljanje polena: podrazumeva sakupljanje praškastog polena iz cvetova, njegovo bištenje sa tela pčela i pakovanje u specijalizovane dlakave strukture na nogama (korpice za polen);
- Sprečavanje borbe među maticama: kada se izvedu nove matice, radilice koriste raznovrsne taktike kako bi ih zadržale na međusobnoj udaljenosti;
- Sakupljanje smole: sakupljanje smole sa drveća i njeno transportovanje u košnicu, u korpicama za polen, gde će biti iskorišćene za propolizaciju staništa;
- Rad sa smolom unutar košnice: pečaćenje rupa i pukotina u košnici;
- Grabež: upadanje u druge košnice kako bi se opljačkao nektar;
- Kružni ples: specifini pokreti koji ukazuju drugim pčelama da se u blizini košnice nalazi izvor hrane;
- Potraga za hranom: potraga za odgovarajućim cvetnim resursima kako bi se obučile druge pčele da ih iskoriste;
- Potraga za novom lokacijom gnezda: pčele iz roja pretražuju okruženje u nameri da pronađu potencijalne lokacije za gnezdo;
- Srpasti ples: javlja se na prelazu između kružnog i njihajućeg plesa;
- „Sterzeln“: podizanje abdomena i emitovanje feromona, uz lepezanje krilima;
- Ubadanje: napadanje i ubadanje životinje koja je „prepoznata“ kao uljez;
- Navođenje brzim proletanjem: dobro obaveštene izvidnice navode roj prema novoj lokaciji gnezda izvodeći upadljive prelete iznad roja;
- Formiranje grozda roja: posle deobe zajednice, roj se skrašava na privremenoj lokaciji, recimo, grani drveta, kako bi tragao za novim staništem;
- Podrhtavajući ples: osoben „trzavi ples“, čija signalna funkcija do danas nije u potpunosti razjašnjena;
- Osvrtanje: stereotipno ponašanje pčele tokom leta s ciljem memorisanja novog izvora hrane ili ulaza u košnicu;
- Otklapanje legla: uklanjanje voštanih poklopaca ćelija sa leglom pomoću mandibula;
- Istovar polena: radilica grebe polen sa nogu i ubacuje ga u ćelije saća;
- Njihajući ples: repetitivno kretanje u obliku broja osam, s ciljem ukazivanja na lokaciju izvora hrane;
- Sakupljanje vode: pčele tragaju za svežom vodom, da bi je usisale i vratile u košnicu;
- Hlađenje vodom: kako bi sprečile pregrevanje, pčele raspršuju vodu po saću, lepezajući pri tom kako bi izazvale njeno isparavanje;
- Policijski nadzor: uklanjanje jaja koja su položile druge radilice.