Кратко и једноставно: да је заиста сам писао сва своја дела.
Текст: Ивана Николић
Жан-Батист Поклен, познатији као Молијер, један је од најзначајнијих француских, али и светских драмских писаца. Ипак, у последњих стотинак година једно питање се често понавља: да ли је Молијер заиста писао своја дела, или је њихов аутор један други Француз, такође познати драматург и Молијеров савременик, Пјер Корнеј.
Нова студија под именом Зашто је Молијер највероватније сам писао своје драме (Why Molière most likely did write his plays), недавно објављена у научном часопису Science Advances, сугерише да је одговор на ово питање – да, јесте. Користећи компјутерске методе да анализирају суптилне, несвесне елементе писања оба аутора, двојица француских истраживача, Флоријан Кафијеро и Жан-Батист Камп, посматрали су велики број комедија у стиху које су писали велики аутори, такође савременици Молијера и Корнеја.
„Анализа лексике, риме, облика, прилога, морфосинтактичких секвенци и функционалних речи не даје никакву назнаку да је неко од других великих драматурга тог времена написао дела која су потписана именом Молијер“, наводи се у апстракту истраживања.
Молијер је најпознатији по својим комедијама, у првом реду „Дон Жуана“ и „Тартифа“. Ипак, почетком 20. века, неки академици почињу да сумњају у то да је он заиста њихов аутор. Тако, на пример, 1919. године француски писац Пјер Луис пише да је Молијер већи део живота провео као путујући глумац, а да је онда наједном, око своје 40. године, почео да пише ремек-дела. Поред тога, никада није пронађен оригинални рукопис са Молијеровим потписом.
Луис је стога предложио следећи сценарио: Корнеј, који је био далеко образованији, и Молијер, који је био далеко познатији као глумац, договорили су уносан бизнис. Корнеј би писао, а Молијер потписивао и промовисао комад користећи своју глумачку славу.
Сумње у Молијеров рад су се интензивирале у раним двехиљадитим, када су научници приметили значајно преклапање у избору речи код двојице драматурга. Тако су ови лингвисти закључили да мора бити да је Корнеј прави аутор Молијерових дела.
А онда су се појавили Камп и Кафијеро, који се баве рачунарском лингвистиком и филологијом, и у дебату увели нову технику. Они су сакупили текстове комедија чији су аутори Молијер, Корнеј и још десеторица њихових савременика, и користили софистицирани компјутерски програм да анализирају и упореде лингвистичке карактеристике. Тако су се, поред вокабулара, истраживачи фокусирали и на фине карактеристике изражавања, попут фреквентности функционалних речи као што су чланови, прилози и везници, а који служе да створе везе између осталих речи у реченици. Такође су посматрали префериране граматичке структуре и друге језичке обрасце који се несвесно провлаче код сваког аутора. Компјутерски програм је потом груписао драме које су имале сличне лингвистичке карактеристике, тако да, уколико је Корнеј писао драме које су приписиване Молијеру, њихова дела би се нашла у истој групи. Међутим, то није био случај, Молијер би увек био далеко од Корнеја, објашњава Кафијеро.