Истражите 13 идеја које су промениле свет
Не би било рачунара, паметних телефона и осталих практичних уређаја да пре скоро 100 година није начињена револуција у разумевању сасвим непрактичних питања која су раније спадала у филозофију
Мада се свет атома разоткрива на самом почетку 20. века, двадесетих година догађа се права револуциjа у погледу на структуру материjе.
Прво 1924. Луj де Брољ поставља своjу хипотезу према коjоj честице коjе се крећу испољаваjу и таласна своjства. Две године касниjе Ервин Шредингер исписује чувену jедначину стања, а Вернер Хајзенберг поставља принцип неодређености.
Међутим, све ове математичке једначине и принципи захтевали су тумачење како би објасниле стваран свет. Од 1924. до 1927. године, Данац Нилс Бор ће заједно са више физичара у такозваној Копенхашкој школи појаснити како ова нова математика описује микрообјекте које не можемо да схватимо интуитивно, али који стварно постоје.
То су били почеци квантне механике, и управо на овим основним принципима настаjе нови, квантни модел атома. Квантна механика открива цео нови свет који функционише по правилима која су битно другачија од оних на која смо навикли у свакодневном животу.
У квантном свету налазимо запањујуће чињенице: честице које нестају, немају место или се налазе на два места одједном. У квантној механици се зато не говори о положајима, већ о вероватноћама положаја.
ШУМА ЗНАЊА
У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.
Истражите више о идејама које су промениле свет.