Његово име носе паркови, школе и улице широм Сједињених Амеиричких Држава, али и бројне награде и један планетаријум. Ко је био Бенџамин Банекер?
Текст: Јована Николић
Његово име носе паркови, школе и улице широм Сједињених Амеиричких Држава, али и бројне награде и један планетаријум. Величање његовог имена често прате неистините анегдоте, иако је и истина о Бенџамину Банекеру довољно задивљујућа. Читав живот проведен на једној фарми у округу Балтимор (изузев тромесечног путовања) испуњен је бројним сазнањима, интересовањима али и активностима од глобалног значаја.
Син некадашњег роба из Гвинеје и слободне Афроамериканке, Бенџамин Банекер, рођен је 1731. године на породичној фарми као слободан грађанин у округу Балтимор где је само 200 Афроамериканаца имало тај статус док је са друге стране било 4.000 робова. Када је довољно одрастао да преузме на себе теже фармерске послове, морао је да напусти школу али је самостално стицао многа комплексна, пре свега математичка знања. Волео је да поставља математичке задатке и загонетке, уживао у ретким приликама када би до њега дошла нека књига, а са двадесетак година је направио часовник који му је донео славу.
Преломна година
Часовник који је Банекер направио ни по чему није био први у САД-у, иако му се такви придеви приписују а његов конструктор је често називан иноватором. Међутим, то не умањује његову вредност јер је самоуки младић након што је видео џепни сат богатог трговца и након што је данима размишљао о начину на који функционише, успео да направи велики дрвени сат чији су делови били у савршеној размери. Часовник је сваког округлог сата имао онолико откуцаја колико је било сати, а радио је тачно све до Банекерове смрти када је изгорео у пожару.
Осим часовника о коме се доста причало а знатижељни гости долазили на фарму да га виде, Банекереова младост није обележена значајнијим догађајима. Сасвим миран фармерски живот испуњен тешким радом, гајењем дувана, воћа и животиња и слободни тренуци у којима се размишља о математици, астрономији и законима природе.
Ова слика се мења када је Банекер имао 41 годину и када се у близину његове фарме досељава породица Еликот. Осим што су променили слику читавог краја изградњом воденица и што су били противници ропства, Еликоти су у овај крај донели и своју приватну библиотеку. Књиге му је углавном доносио Џорџ Еликот који је у њему препознао невероватан таленат за математику и астрономију након што му је Банекер 1789. године послао своје прорачуне о помрачењу Сунца.
Две године након што је Банекер први пут користио телескоп и читао позајмљене књиге из астрономије, још један члан ове породице, Ендрју Еликот, иако није лично познавао Банекера али је слушао о његовом знању и прорачунима, позива га да помогне геометрима у одређивању граница будућег главног града САД-а. Банекер је већ имао 60 година, али то му није сметало да крене у једна од својих првих астрономских истраживања. Нажалост, због лошег здравља овај посао је морао да напусти већ после три месеца, а његов задатак је био да посматра положај звезда на небу и на основу тога рачуна на којој се географској ширини и дужини тренутно налази.
Повратак кући га није удаљио од звезда и рачунања већ почиње да прави таблице у које уписује положаје планета и звезда за сваки дан у години. Ове таблице, заједно са скицом алманаха који планира да објављује, шаље 1791. године Томасу Џеферсону, који је у то време био државни секретар САД-а.
У Џеферсону је препознавао државника спремног да се бори против ропства, иако он никада није заузео јасно и недвосмислено такав став, а и сам је био робовласник. Осим тога, када је Банекер започео свој рад на постављању граница, новине су преносиле причу о ”Етиопљанину” са изванредним математичким и астрономским знањима и талентом који побија Џеферсенове ставове о раси са слабијим менталним способностима.
Банекер је први Афроамериканац који је јавно говорио против ропства а у писму позива Џеферсона да уради све што је у његовој могућности како би успоставио расну једнакост. ”Надам се да ћете бити спремни да искористите сваку прилику да искорените тај воз апсурда и лажних мишљења која преовлађују”, каже Банекер и шаље рукопис свог аламанаха и астрономску таблицу како би показао Џеферсону да интелектуалне разлике међу расама не постоје. Нажалост, Банекер није доживео укидање ропства али јесте одговор на писму што је већ сматрао великим кораком. Осим тога, Џеферсон шаље његове радове секретару француске Академије наука, Маркизу де Конодрсету.
Убрзо за Банекера сазнају друштва која се боре против ропства и омогућавају му да почне са објављивањем свог алманаха по коме ће постати познат. Алманах је излазио шест година, а сваки број је садржавао астрономску таблицу за годину дана, али и велики број различитих есеја, медицинске савете, корисне инфромације за рибаре, приче о понашању пчела, одломке књижевних дела. Међутим, Банекер није био аутор великог броја ових текстова, као што ни алманах није био први у Америци, иако речи похвале често повуку да се и то каже. Алманах је био значајан због разноврсног садржаја, астрономских таблица које су коришћене као доказ могућности Афроамериканца, али и зато што су преко њега до јавности дошли многи есеји против ропства, као и сама преписка Банекера и Џеферсона. Последњи алманах је објављен 1797. године, али су Банекерове таблице тачно предвиђале положај небеских тела све до 1805. године.
Након што је алманах престао да излази, Банекер се посветио свему ономе што га је занимало а није имао довољно времена. Осим астрономских истраживања, проучавао је и живи свет који га окружује. Нешто пре седамдесет и петог рођендана преминуо је знајући да је осим што је живео онако како је волео успео и да покрене рушење предрасуда. На дан Банекерове сахране, 1806. године, у пожару је потупно изгорела колиба у којој је живело, а са њом су нестали и скоро сви његови списи.