Ови усисивачи имаjу велики броj сензора коjи им помажу да одреде у ком правцу треба да се крећу, као и да избегну ударање о зидове и фотеље и падове низ степенице
„Рад jе нужно зло коjе треба избегавати“
Марк Твен
Наjмногоброjниjа врста робота – кућни роботи – достигли су врхунац популарности када се прочуло да jе направљен модел коjи сам усисава. Вест jе звучала више него идеално: када власници уjутро оду на посао, робот крене да шпарта по стану – горе-доле, лево-десно, све док не покупи и последње зрно прашине, псећу длаку или мрвицу коjа jе пала са стола. Када заврши усисавање, врати се у своjу базу и прикачи на пуњење. Неће се мрдати до следећег jутра, или до тренутка док му власник не заповеди да се баци на посао.
Наjзабавниjе од свега jе што овакви роботи заиста постоjе, и то већ читаву децениjу. Супротно очекивањима, нису чак ни толико скупи – коштаjу као неки скупљи усисивач на људски погон.
Додуше, када су се тек поjавили, роботи усисивачи имали су и броjне проблеме коjи су временом решени. На пример, понекад су умели да се забрљаве, да неконтролисано удараjу у зидове и ствари иако имаjу велики броj сензора коjи им даjу податке о томе кад jе прави тренутак да се зауставе. Затим, имали су велике проблеме са кућним љубимцима. Мачке су их користиле за вожњу по стану, а кучићи су их уjедали и превртали. У међувремену, и ови проблеми су решени тако што роботи аутоматски престаjу да раде уколико неко пожели да их обрне. Док куче успе да усисивач окрене на „леђа“, оваj jе одавно угасио мотор и престао да врти четке. А и те четке су еволуирале и сада их праве тако да могу свашта да покупе, укључуjући и клупко животињских длака, ако баш треба.
Ови усисивачи имаjу велики броj сензора коjи им помажу да одреде у ком правцу треба да се крећу, као и да избегну ударање о зидове и фотеље и падове низ степенице. Робот се креће до самог зида – тачниjе до неколико милиметара од њега – а онда стаjе и окреће се на другу страну да би наставио посао. Због тог окрета усисивачи су округли.
Такође, свим роботима лако се може одредити површина на коjоj треба да делуjу. На пример, ако не желите да усисивач узнемирава папагаjа коjи jе у углу дневне собе, неколико метара даље поставићете кутиjице коjе емитуjу инфрацрвене зраке – усисивач ће их доживети као границу до коjе сме да се креће.
Први и jедан од наjпопуларниjих робота усисивача зове се Roomba, а прави га компаниjа и-Робот. Први модели изазвали су потпуно одушевљење и симпратиjе, да би накод две године добили напредниjи софтвер, већи резервоар за прашину, бољу батериjу и друга побољшања. Како jе Roomba усисивач наједном постао толико популаран, друге компаниjе укључиле су се у посао и почеле да праве аксесоар – практично гардеробу за усисивач са наjразличитиjим мотивима – па су власници могли да одаберу да ли ће њихов стан да усисава жаба, Сунђер Боб, бубамара или неки други лик.
Данас роботе усисиваче прави двадесетак компаниjа. Jедан од наjпопуларниjих jе Самсунгов NaviBot, коjи сада зна чак и да самостално испразни резервоар са прашином у мали депо коjи се налази на бази, а онда да се врати започетом послу, тачно на место где га jе прекинуо када jе закључио да му jе резервоар пун. NaviBot jе постао врло танак па се сад подвлачи под комоде и кауче, уме да се попне уз праг од врата, а научио jе и да захваљуjући додатним четкицама боље чисти ћошкове стана.
Ови паметни усисивачи само су део лепезе робота за домаћинство. Паметни кућни помоћници умеjу да косе траву, чисте лишће из олука, куваjу чаj, забављаjу децу, изиграваjу кућног љубимца… Вредност тржишта такозваних услужних робота у 2012. години процењуjе се на близу 21 милиjарду долара. Очекуjе се да достићи вредност од око 46 милиjарди до 2017. године, наjвише захваљуjући старењу популациjе коjоj ће бити потребна помоћ, али и због великих улагања у ову област коjа би требало да обезбеде њен вртоглави раст.