Нетрпељивост између Индије и Кине ескалирала је у последње време до те мере да је чак и Гугл морао да реагује и забрани преузимање индијске апликације Remove China Apps са Play Store-а – која је осмишљена како би се онемогућило коришћење мобилних апликација развијаних у Кини, као што је, рецимо, TikTok. Међутим, први пут, још од рата 1962. године, у физичком сукобу између ове две нуклеарне силе са најмногољуднијим армијама на свету дошло је и до смртних исхода. Упркос билатералним споразумима из 1988. и 1996. године и устаљеном обичају да у хималајском пограничном подручју сукобљене стране не користе ватрено оружје, индијска влада је саопштила да је у последњем у низу сукоба погинуло 20 припадника њених оружаних снага. До окршаја је дошло 15. јуна ове године у стеновитој и тешко приступачној регији Ладак (односно Аксај Чин – у зависности од тумачења сукобљених страна) на западној страни Хималаја, на надморској висини од преко 4000 метара.
Између Индије и Кине већ више од пола века постоји нерешен спор у вези са три и по хиљада дугом границом на Хималајима – војно и економски стратешки значајној пограничној зони за обе стране. Наиме, у близини такозване линије стварне контроле, Индија је недавно отворила саобраћајницу која повезује пограничне карауле са војном базом у Галванској долини. Са друге стране, Кина у томе види претњу по своје економске и политичке интересе с обзиром на то да у непосредној близини обезбеђује један од кључних коридора свог новог пута свиле (Појас и пут), у који је инвестирала више од 70 милијарди долара.
Један угледни научник недавно је изнео (у политичком контексту) несвакидашњи предлог решења овог дугогодишњег спора који би могао да предупреди сличне сукобе у будућности. Крајем јуна, часопис Нејчер објавио је иницијативу за проглашење Хималаја заштићеним резерватом природе индијског истраживача Махараја К. Пандита, професора Универзитета у Њу Делхију, члана индијске Академије наука и гостујућег професора на Универзитету Харвард и Националном универзитету у Сингапуру. Као еколог и мултидисциплинарни научник који је провео деценије истражујући биодиверзитет Хималаја, Пандит је предложио да се милиони долара намењени одржавању војне инфраструктуре на обронцима најмасивнијег планинског венца на свету преусмере на очување животне средине и одрживост локалних екосистема.
Као пример добре праксе навео је формирање Комисије за очување реке Меконг, као резултат мултилатералне сарадње Лаоса, Камбоџе, Вијетнама и Тајланда, али и заштићене природне целине на Гренланду (површине од 979.000 квадратних километара) и у Росовом мору у области Антарктика (заштићене површине од око милион и по квадратних километара) – чије воде дели 25 околних држава. Пандитов предлог је да будућа заштићена зона на Хималајима обухвати територију од око 740.000 квадратних километара, на надморској висини између 4200 и 4600 метара. Тиме би се, како наводи, решио не само актуелни и сваки потенцијални конфликт на овом подручју, већ би обустава захтевних инфраструктурних радова и демилитаризација уједно допринели опстанку многобројних биљних и животињских врста, од којих су неке јединствене у свету, попут снежног леопарда (Panthera uncia), хималајске плаве овце (Pseudois nayaur) или ретке биљке из фамилије љутића (Coptis teeta), која се користи као антималаријски лек.
Као неко ко је дуго истраживао еколошке последице изградње речних брана и крчења шума, као и ерозивне појаве и климатске промене на Хималајима, Пандит истиче да је, осим природних ресурса, угрожен и опстанак малобројних људских заједница. Наиме, како каже, уништавањем и нестанком бројних лековитих биљних врста, које због удаљености здравствених установа представљају основни медицински ресурс, локалном становништву ускраћује се и најосновнији облик привредне делатности.
Пандит сматра и да су Хималаји налик изолованим острвима и да су због тога драгоцени за проучавање еволутивних процеса, попут специјације. „Сањам о томе да се хималајске планине преобразе у мирни резерват природе и да се огромна јавна средства која се троше на решавање сукоба уместо тога улажу у здравствену инфраструктуру, образовање, очување природе и општу добробит. Можда ће ова визија надахнути оне који с нестрпљењем покушавају да донесу мир на кров света“, закључује своју „иницијативу“ угледни научник.