Nakon duge istorije istraživanja emocija i njihove povezanosti sa telom, animirani film Inside Out pokreće nova pitanja
Tekst: Jovana Nikolić
Najnoviji animirani film ”U mojoj glavi” (engl. Inside Out), koji je prikazan na nedavno završenom Kanskom festivalu, izaziva pažnju ne samo ljubitelja filmova, već i naučnika. Reditelj i scenarista, Pit Dokter naglašava da tim nije radio na tome da čovekova unutrašnja dešavanja prikaže na naučan već metaforičan način.
Ipak, članovi tima su konsultovali psihologe o različitim teorijama koje se bave ljudskim umom, a film će verovatno pokrenuti mnoga pitanja i razmišljanja kod onih koje interesuje ova oblast.
Filmska priča prati svakodnevni život jedanaestogodišnje devojčice prikazujući paralelno i šta se dešava u njenom umu. U filmu su na apstraktan način prikazani svest, pamćenje, kratkoročna i dugoročna memorija, a glavni likovi su emocije koje su predstavljane kao nedefinisana stvorenja čiji izgled simbolično prikazuje o kojoj emociji je reč.
Na duhovit i pojednostavljen način je prikazano kako su emocije povezane sa spoljnim svetom, kako utiču na naše aktivnosti i sećanja, a za film je izabrano pet emocija koje su bazične prema teoriji Pola Ekmana. U filmu se pojavljuju strah, tuga, ljutnja, radost i gađenje, a na Ekmanovoj listi se nalazi još i iznenađenje koje su autori filma izostavili, kako kažu, iz tehničkih razloga.
Pol Ekman je američki psiholog najpoznatiji po izučavanju povezanosti emocija i facijalne ekspresije. Ekman shvata emocije kao fenomene koji su oblikovani i kulturom i urođenom prirodom, a od samog početka bavljenja ovim fenomenom zanimalo ga je kako su emocije povezane sa fiziološkim procesima u mozgu. Osim značajnog rada u oblasti facijalne ekspresije, veliki doprinos psihologiji Ekman je dao svojom teorijom o bazičnim emocijama od kojih je svaka skup srodnih stanja.
Neki od Ekmanovih kriterijuma po kojima su glavni junaci filma ”U mojoj glavi” svrstani u bazične emocije su: njihovo prisustvo kod primata, karakteristični univerzalni signali, karakteristična fiziologija, univerzalnost događaja koji im prethode, naglo javljanje i kratko trajanje, automatska procena situacije.
Ekman naziva ljutnju, strah, odvratnost, radost, tugu i iznenađenje bazičnim emocijama želeći da tim izrazom istakne i ulogu evolucije u njihovom nastanku ali i funkciju koju imaju u savremenom svetu u životu svakog pojedinca.
Darvin i emocije
Čovek je o emocijama, kao veoma važnom delu života, razmišljao još od antičkih vremena. Različite oblasti čovekovog delanja, a pre svega umetnost, kroz istoriju su imale za cilj proizvođenje različitih emocija i podizanje svesti o njima. Sa druge strane, nauka je više puta menjala svoj odnos prema ovom fenomenu koji je neopipljiv, previše ličan i subjektivan pa je on često posmatran kao suprotnost razumu. Odvajanje psihologije kao posebne naučne discipline doveo je do jednog drugačijeg pristupa ovoj strani čovekove ličnosti.
U vreme nastanka psihologije, emocijama se bavio i Čarls Darvin koji je u svojoj knjizi ”Izražavanje emocija kod čoveka i životinja” iz 1872. došao do zaključka da su one biološki urođene i zajedničke pripadnicima različitih kulturnih sredina, ali i vrsta. Desetak godina kasnije nastaje čuvena Džejms-Langeova teorija koja je poznata kao prva fiziološka teorija emocija.
Džejms i Lange su bili svesni da se prilikom javljanja emocija događaju brojne telesne promene, ali još uvek nisu govorili o promenama u mozgu.
Ipak, njihova teorija je imala jak uticaj na buduće generacije naučnika pa tako tridesetih godina dvadesetog veka raste interesovanje neuronaučnika za pronalaženje odgovora kako se emocije kao apstraktni entiteti ispoljavaju u mozgu kao najvažnijem fizičkom organu. Proučavanje emocija konačno postaje posebna disciplina psihologije šezdeestih godina dvadesetog veka, a istraživači počinju sve više da se bave njihovom biološkom osnovom.
Strah i ljutnja
Nema sumnje da emocije imaju biološku osnovu i da ih prati aktiviranje brojnih neuroloških i fizioloških mehanizama. Ovakvi zaključci su doveli do toga da veliki broj savremenih psihologa posmatra emocije kao proizvod evolucije, a njihovo prisustvo kod čoveka kroz vekove tumači kao korisno za opstanak vrste.
Strah je u evoluciji imao veliki značaj jer svet je oduvek bio opasno mesto za život, a ova emocija omogućava čoveku, kao i drugim vrstama, da reaguju brzo i zaštite se. Oblast mozga koja je najznačajnija za emocije i sa njima povezane aktivnosti je amigdala, a čine je dve međusobno povezane žlezde. Ona, između ostalog, ima veliku ulogu u nastajanju straha. Primajući čulne podatke utiče na hormone i čitavo telo omogućujući mu da brzo odgovori na opasnost čak i pre nego što čovek postane svestan da li opasnost stvarno postoji.
Kada čovek vidi opasnu životinju u zoološkom vrtu, njegovo telo automatski reaguje i javlja se strah, a tek kasnije svest obrađuje čulne podatke i on postaje svestan da je verovatnoća da ga životinja napadne zanemarljivo mala. Amigdala je omogućila čoveku da na opasnost reaguje brzo i bez razmišljanja, a drugi delovi mozga obrađuju informacije sporije dajući im značenje što dovodi do promene ponašanja ako shvatimo da situacija nije opasna.
Adaptivna funkcija ljutnje je takođe povezana sa samoodbranom. Pri ovoj emociji amigdala pokreće reakciju koja može da bude impulsivna i nesvesna jer ljutnja se javlja kada je čovek potencijalno ugrožen. Razvoj društvenog života je doveo do promena ove emocije i aktivnosti koje pokreće jer u zajednici čovek mora da vodi računa i o drugima, ali ipak životinjska ljutnja često podseti čoveka na njegovo poreklo.
Dugo je vladalo mišljenje da su značenja izražavanja emocija određena kulturom i da nisu univerzalna za sve ljude. Međutim, razvoj antropologije doveo je do novih saznanja. Zato je Ekman zaključio da su za šest bazičnih emocija ekspresije univerzalne jer ih članovi različitih zajednica tumače na isti način
Gađenje, tuga i radost
Gađenje je Darvin opisao kao odbojnu rekaciju koja je pre svega povezana sa čulom ukusa, a zatim i sa bilo čime što prouzrokuje sličan osećaj. Shvatanje ove emocije se do danas nije mnogo promenilo. Ispitanici u savremenim ispitivanjima kao stvari prema kojima imaju gađenje najčešće navode hranu, a čak i u filmu ”U mojoj glavi” gađenje ima oblik brokolija.
Istraživanja su pokazala da se prilikom bilo koje vrste gađenja aktivira deo korteksa koji aktiviraju neprijatni ukusi i mirisi. Prema evolucionističkim teorijama, gađenje je najpre nastalo kao reakcija na hranu kako bi se čovek zaštitio od hrane koja može da ga ugrozi, a vremenom se ova emocija prenela i na društveni život pa savremen čovek oseća gađenje prema različitim društvenim pojavama koje mogu da budu štetne za njega.
Adapativna funkcija tuge se ogleda u refleksiji nakon gubitka nečega što nam je značajno. Ona omogućava čoveku da uči iz svojih grešaka, da nakon gubitika napravi pauzu i razmisli o onome što mu je bitno i o daljim planovima. Međutim tugu kao trenutnu emociju treba razlikovati od sličnih stanja koja traju duže i mogu imati negativan uticaj na čovekovo zdravlje.
Radost spada u pozitivne emocije koje istraživači najčešće posmatraju kao čitavu grupu jer je teško napraviti razliku među njima, a ovim emocijama su posvetili znatno manje pažnje nego negativnim. Razlog može biti to što negativne emocije utiču na opstanak i evoluciju direktno omogućujući čoveku da se brani, dok adaptivnu funkciju pozitivnih emocija nije lako uočiti.
Ipak, pozitivne emocije imaju dugoročniji uticaj na čoveka izgrađujući njegovu ličnost i reakcije koje traju duže od prolaznih stanja i mogu se iskoristiti u budućnosti. Osim toga, pod uticajem radosti ljudi postaju kreativniji, zdraviji i više uključeni u društvo što nesumnjivo doprinosi njihovom opstanku.
Shvatanje biološke osnove emocija je samo jedan korak ka shvatanju njihove uloge u čovekovom životu. Danas se njihovim proučavanjem bave brojne naučne discpline ali i mnoge druge oblasti čovekovog delanja. Trudeći se da upozna emocije, čovek pokušava i da nauči kako da ih kontroliše i kakvu mu poruku šalju. U evoluciji proučavanja emocija najnoviji korak je njihovo prikazivanje na duhovit način u crtanom filmu.