Ovo otkriće može pomoći naučnicima da ustanove kako su se i kada kod kornjače razvili oklop i kljun
Tekst: Đorđe Petrović
Ako su kornjače po ičemu poznate, onda je to svakako njihov oklop i, eventualno, njihova sporost. Međutim, fosilizovanoj kornjači, koju su istraživači pronašli u jugozapadnoj Kini, nedostaje upravo jedna od ove dve ključne odlike.
Naime, stvar je u tome da je ova praživotinja imala okruglasto telo i vrlo široka rebra, ali takva rebra ipak nisu doprinela formiranju oklopa kakav imaju današnje kornjače. Ovaj primerak novootkrivene vrste prakornjače, nazvane Eorhynchochelys sinensis, dugačak je skoro 2 metra i utvrđeno je da je živeo pre skoro 230 miliona godina. Njegova lobanja slična je onima kakve imaju moderne kornjače, dok ostatak skeleta ove životinje više podseća na skelete njenih prethodnika, koji su živeli i do 10 miliona godina pre nje.
Istraživači smatraju da bi upravo ovo otkriće moglo pomoći da se rasvetle neki zagonetni aspekti evolutivnog razvoja kornjača.
Kornjače se nisu naročito promenile tokom poslednjih 210 miliona godina. Sve one imaju gornji deo oklopa formiran stapanjem njihove kičme sa rebrima, zatim donji oklop koji im štiti stomak, oštar kljun i usta bez ijednog zuba. Ali ovoj grupi nedostaje jedna odlika uobičajena među većinom modernih gmizavaca – dva para rupa u njihovoj lobanji, iza očiju, gde su mišići vilice pričvršćeni.
Odsustvo ovih rupa doprinelo je dugogodišnjoj debati o tačnoj poziciji kornjača na porodičnom stablu gmizavaca. Ovo je veoma zakomplikovalo napore istraživača da ustanove kada su i koje karakteristike kornjača prvo evoluirale.
Primerak koji je otkriven 2008. godine, nazvan Odontochelys semitestacea, ponudio je prve tragove. Skoro 220 miliona stara životinja imala je zube i donji oklop, a njena široka rebra nagoveštavala su začetke gornjeg oklopa. Ipak, nedostajao joj je kljun i parovi rupa u lobanji.
Onda su 2015. godine naučnici pronašli 240 miliona star primerak kornjače Pappochelys rosinae, kojoj je nedostajao gornji oklop, ali je imala donji oklop u rudimentarnom obliku. Za razliku od današnjih kornjača, P. rosinae je posedovala dva para otvora u lobanji, što je po prvi put ukazivalo da su kornjače blisko povezane sa drugim modernim gmizavcima.
Danas, otkriće Eorhynchochelys -a popunjava jaz između ove dve vrste. Ovaj fosil kornjače poseduje jedan par rupa iza očiju, što samo ukazuje na postepen prelazak od Pappochelys-a do današnjih kornjača.
Pored pomenutog nedostatka oklopa, naučnike je vrlo iznenadilo i prisustvo kljuna (bez ijednog zuba) na ovom fosilu, budući da je kljun odlika koja se, sve do sad, nije mogla naći na ranim fosilima kornjača. Čini se da je to odlika koja se izgubila u nekim vrstama i ponovo pojavila u drugima, milionima godina kasnije. Kako smatra Hjao-Čun Vu, paleontolog sa Kanadskog prirodnjačkog muzeja u Otavi, ovo samo ukazuje da se evolucija kljuna kod modernih kornjača nije odvijala pravolinijskom putanjom.