The Earth BioGenome Project планира да секвенцира 1,5 милиона генома, што ће вероватно коштати 4,7 милијарди долара
Илустрација: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Амбициозни покушај да се секвенцира геном сваког вишег организма на Земљи звачно је покренут 1. новембра у Лондону.
„Варијабилност је извор свег генетичког знања“, каже чланица пројекта и еволуциона генетичарка Џени Грејвс са Универзитета Тробе, у Мелбурну, Аустралија. „Што више варијација имате, то боље – па зашто да не секвенцирамо све?“
The Earth BioGenome Project планира да током наредне деценије широм света секвенцира геноме готово 1,5 милиона врста животиња, биљака, протозоа и гљива, познатих по заједничком називу еукариоте. Процењује се да ће ова иницијатива коштати 4,7 милијарди долара, али је досад обезбеђен само мали постотак тог новца.
Као део овог подухвата, научници са Института Велком Сангер у Хинкстону, УК, саопштили су да планирају да потроше до 50 милиона фунти (65 милиона долара) током осам година не би ли секвенцирали геноме еукариотских врста у Уједињеном Краљевству, за које се претпоставља да их има 66.000.
Подршка овог института – која ће доћи из Сангеровог укупног буџета – једна је од највећих донација које су приложене овом подухвату .
Свеукупна финансијска средства која су досад сакупљена достижу цифру од 200 милиона америчких долара, ако је судити према процени Хариса Левина, еволуционог биолога са Универзитета Калифорнија, који председава радној групи The Earth BioGenome Project-а. То је једна трећина трошкова потребних за остварење трогодишњег циља „прве фазе“ овог пројекта – секвенцирање генома барем једне врсте у свакој од 9000 познатих породица еукариотских организама. Левин се нада да ће остатак средстава сакупити за годину дана.
Овај пројекат обухвата више од десетак постојећих пројеката секвенцирања који су усредсређени на, на пример, посебне гране дрвета живота – као што су птице, инсекти и биљке – или на биодиверзитет у некој одређеној земљи, као што је УК, чији се подухват званично назива Пројекат Дарвиновог дрвета живота.
„Није нам потребан један геномски пројекат да влада свим осталим“, каже Левин. Разлог постојања овог подухвата, каже он, јесте да се секвенцирање биодиверзитета, које је у току, стандардизује.
Учесници су на лондонском састанку изнели смернице о колекцији узорака, секвенцирању, организовању и дељењу података. Такви стандарди су кључни да би ови геноми користили свим научницима, а не само онима који се баве одређеним подручјем, наводи Левин.
Као кровна организација, The Earth BioGenome Project ради на томе да подухвати секвенцирања покрију све гране живота, а не само оне које су претходно привлачиле пажњу научника, кажу они који су укључени у овај пројекат.