Prestižnom američkom univerzitetu upućena je tužba od Tamare Lanijer, koja traži da Harvard prestane da koristi fotografije njenih predaka, robova sa plantaža u Južnoj Karolini
Foto: Wikipedia
Tekst: Ivana Nikolić
Pre oko 170 godina rob po imenu Renti i njegova ćerka Delija morali su da se skinu do pojasa i poziraju za fotografu, a po nalogu profesora sa Harvarda Luisa Agasija. Agasi je smatrao da su Afrikanci i Afro-Amerikacni inferiorni u odnosu na belce, i sada je nameravao da to i dokaže.
Međutim, Agasi, koji je umro 1873, verovatno nikada nije mogao da pretpostavi da će se Univerzitet na kome je predavao 2019. godine suočiti sa tužbom zbog njegovih rasističkih stavova i eksperimenata. Naime, Rentijeva i Delijina direktna potomkinja, Tamara Lanijer, tuži Harvard zbog „nezakonitog oduzimanja, posedovanja i eksproprijacije“ fotografija. Lanijer sada zahteva da joj jedan od najprestižnijih univerziteta na svetu vrati fotografije, prizna rodbinsku vezu sa Rentijem i Delijom, i isplati novčanu odštetu. Visina tražene odštete još nije javno objavljena.
„Jedan od osnova ropstva bio je da se uništi koncept crnačke porodice. Ovo nije samo tužba za Rentija i njegove potomke. Na mnogo načina, ovo je tužba za sve potomke američkih robova“, kaže Ben Kramp, jedan od advokata Tamare Lenijer.
Centralni deo tužbe odnosi se na dagerotipije, preteče fotografija, iz 1850, koje se smatraju najstarijim poznatim fotografijama robova. Njihov naručilac Agasi bio je jedna od kontroverznijih figura koja je verovala u superiornost bele rase i obaveznu rasnu segregaciju, takođe se navodi u tužbi. Dagerotipije su nastale nekoliko godina nakon što je Agasi počeo da radi na Harvardu. Tada je, tužba navodi, shvatio da može da ih koristi kako bi dokumentovao „dokaze o različitosti crnačkog tela“. On je tragao za „rasno ‘čistim’ robovima rođenim u Africi“, kojih je bilo sve manje nakon zabrane uvoza robova iz 1807. godine.
„Za Agasija, Renti i Delija bili su ništa drugo do uzorci istraživanja“, kaže tužba.
Mesec dana nakon „dagerotipisanja“ Rentija i Delije, kontroverzni profesor je objavio članak pod nazivom The Diversity of Origin of the Human Race, u kome je Afrikance opisao kao „pokorne, poslušne i imitativne“, „ravnodušne u odnosu na prednosti koje pruža civilizovano društvo“.
Lanijer, koja svog pretka naziva Papa Renti, kaže da je o njemu saznala zahvaljujući godinama istraživanja i porodičnim pričama. Papa Renti je, nastavlja Lanijer, rođen u Africi, kidnapovan od strane trgovaca robovima i odveden u Ameriku, tačnije na plantažu u Južnoj Karolini. Sam je naučio da čita, pa je čitanju učio i druge, mnogobrojne robove, a vodio je i tajne sastanke na kojima se čitala Biblija.
„Moja majka je tokom mog detinjstva i detinjstva moje dece često pričala o porodičnoj istoriji… i uvek bi počinjala pričom o osobi koju je zvala Papa Renti, crni Afrikanac. Pričala je o njemu sa velikim ponosom“, rekla je Lamijer.
„Želim da mu vratim njegovo dostojanstvo. Želim da oni [Univerzitet Harvard] ispričaju pravu priču o tome ko je on bio, i želim da priznaju svoje saučesništvo“, dodala je Lamijer.
Na dagerotipijama iz 1850. su Renti i Delija uslikani iz svih mogućih uglova „bez saglasnosti, dostojanstva ili nadoknade“, dalje se navodi u tužbi. Dagerotipije su potom dugo ležale zaboravljene, dok ih jedan zaposleni iz harvardskog Pibodi muzeja nije pronašao na tavanu muzejske zgrade 1976. Reč je o Eli Rajhlin, koja je prva izrazila zabrinutost za porodice ljudi sa slika. Kako stoji u tužbi, niko sa Harvarda nije ni pokušao da pronađe njihove potomke, a svi oni koji su želeli da koriste dagerotipije, morali su debelo da plate Harvardu kako bi ih reprodukovali.
Lanijer je, inače, prvi put pokušala da dođe do nadležnih na Harvardu 2011. godine, ali niko nije odgovarao na njene pozive. Ona kaže da ovaj univerzitet kontinuirano zarađuje na fotografijama njenih predaka, pritom ih koristeći i zarad sopstvene promocije, ali i da njene pretke označava sa „anoniman“.
Harvard je, uz objašnjenje da tužbu još nije dobio, odbio da da komentar za američke medije.