Плаћамо акцизе на бензин, алкохол и цигарете. Шта ако се овој злогласној групи ускоро прикључе сокови?
Текст: Н. Здравковић
Једемо вероватно више шећера него икада у својој историји. Велике количине ”обичног” шећера и све различитији индустријски прерађени заслађивачи доводе до озбиљних проблема у јавном здрављу. Широм света бележе се праве епидемије непреносивих болести као што су срчана оболења и дијабетес. Гојазност је све распрострањенија. Светски медицински трошкови мере се у стотинама милијарди евра.
Мексико је до пре пар деценија имао озбиљан проблем са неухрањеношћу – али масовном појавом јефтине хране на бази масти и шећера до данас је постао једна од најгојазнијих држава на свету. Одговор мексичке владе је порез на заслађене сокове. Уведен је 2013. у вредности од једног пезоса по литру, што представља значајно мањи износ него првобитно предложених десет посто вредности производа, услед лобирања.
Француска је прва држава која је у овом веку увела порез тог типа, 2011. године. Међутим, подаци говоре да је услед пореза просечна појединачна цена сока скочила за читавих 3.5 посто. Колико је то убедљиво, ако је циљ промена животних навика становништва кроз раст цена производа? Ове бројке су неупоредиве са постојећим акцизама на цигарете.
У Берклију у америчкој држави Калифорнији изгласан је локални закон: порез на дистрибутере у висини од једног цента по унци (око 28 грама) заслађених сокова и енергетских пића. Око пола овога, од 0.5 до 0.7 цента по унци, пренело се на цену пића у првих годину дана. Цена једне флашице кока-коле скочила је тиме за нешто мање од 10 центи.
У међувремену, бројност иницијатива за ”слатки порез” доводи до пораста специјализованих истраживања. Група америчких истраживача указала је да се порез треба рачунати по калоријама, а не по количини пића. Математика је, између осталог, показала да је порез на калорије јефтинији по потрошачки џеп него запремински – и више погађа произвођаче.
Многе друге иницијативе су у току. У Великој Британији у плану је ”слатки порез” који би се, као и већина других, обрачунавао по запремини. Бројка је још увек у расправи али прича се о око двадесет пенија по литру сока, што је блиско решењу из Берклија. Одлука је наишла на уобичајен отпор: за разлику од цигарета и алкохола, сокове не бије глас порока, а за разлику од бензина, не виде се као не-еколошки, индустријско неопходни производи.
Укратко, порезе на сокове чека дуг и несигуран пут. На резултате оваквих мера у цени производа треба сачекати годину-две. На резултате у просечној потрошњи чека се дуже, а на резултате у побољшању здравља, нажалост, непознато много. У међувремену, британска организација ”Национални форум за гојазност” заговара порез од педесет одсто цене заслађеног сока. Можда сокове заиста чека судбина цигарета.