Elementarni vodič kroz Pokemon Go, fenomen od igre koju igra skoro 100 miliona ljudi
Tekst: Nikola Zdravković
Izašla je prvo u SAD-u i Australiji, 6. jula: u roku od nedelju dana imala je deset miliona korisnika. Danas se procenjuje da ih ima i do sto miliona. Pokemon Go, besplatna igra sakupljanja izmišljenih monstruma, pravi je globalni fenomen. Jedno istraživanje je pokazalo da korisnici provode u proseku više vremena uz Pokemone nego na aplikacijama kao što su Whatsapp, Facebook i Instagram.
Pokemon Go je igra ”proširene realnosti” (augmented reality). Za razliku od svih tradicionalnih video igara, ona se ne odigrava samo u virtuelnom svetu. Teren potrage za Pokemonima je (gotovo) čitava zemaljska kugla, a igra koristi podatke sa Google mapa da smešta virtuelne Pokemone u prave parkove, muzeje, kancelarije… Samo vam treba aplikacija kako biste ih videli.
Ovo znači da igranje Pokemon Go zahteva kretanje. Ne možete iz Beograda uhvatiti monstruma koji se pojavio u Central parku – morate fizički naći njegovu lokaciju i preko svog telefona ili tableta ga gađati specijalnom lopticom koja ga zarobljava. Zatim ga možete trenirati, opet na virtuelnim teretanama koje su, za razliku od Pokemona, trajno postavljene na razne lokacije širom sveta.
Lokalna i društvena
Dva elementa igre je čine posebnim društvenim iskustvom: lokacije Pokemona su iste za sve igrače, a poseban alat u okviru igre pokazuje koji su to Pokemoni u blizini lokacije na kojoj se nalazite. Rezultat? Širom sveta se svako malo grupe ljudi okupljaju i zajedno tragaju za obližnjim retkim monstrumom. Od ukupno 151 Pokemona, mada ih je nešto manje trenutno u igri, neki se mogu naći na svakom ćošku, dok drugi, ređi, proizvode pravu pomamu kada se pojave.
Igra nema nekakav poseban cilj osim sakupljanja svih Pokemona. Tu se negde krije tajna njene neverovatne popularnosti: igra je enciklopedija koja čeka da se napuni, a svi smo (makar pomalo) kolekcionari. Tehnologija ”proširene realnosti” kao da je čekala na ovakvu eksploziju, posle nekoliko neuspešnih pokušaja sličnih igara.
Pošto Pokemon Go koristi Google mapu sveta, za razliku od većine drugih igara, mogućnost igranja zavisi od lokalnih zakona i dostupnosti informacija. Tako u Južnoj Koreji zakoni sprečavaju korišćenje podataka sa Google mapa na način na koji to ova igra radi, pa tamo trenutno ne postoji način da se sakupljaju Pokemoni.
U Srbiji ju je moguće igrati, ali nije još zvanično izašla. Ovo znači da se ne može skinuti sa Google prodavnice aplikacija, već samo sa sajta kao što je APK Mirror. Zatim morate sa telefona ili tableta omogućiti uključivanje aplikacija koje nisu nabavljene preko Google Play Store.
Jednom kada skinete igru, zaobiđete interna sigurnosna ograničenja i pokrenete je, korišćenje je vrlo jednostavno. Na svom uređaju ćete napraviti svoj profil i ”avatara”, virtuelnu verziju vas, sakupljača i trenera Pokemona. Igra će vas zatim smestiti u virtuelno okruženje koje je zapravo vaš komšiluk, samo ispunjen Pokemonima, specijalnim Pokemon radnjama i teretanama.
Problemi i prednosti
U roku od par dana od izlaska igre, Muzej Holokausta u Njujorku se žalio na Pokemon Go jer je igra smestila virtuelnu radnju u prostorije muzeja, privukavši veliki broj igrača. Sa druge strane sveta, gradić Sokčo na severu Južne Koreje doživeo je kratku eksploziju turizma, jer je jedini u toj zemlji bio mapiran (greškom, kao deo Severne Koreje). Koreanci gladni Pokemona nahrlili su u pravcu severnokorejske granice.
Svaki dan je sve više nesreća i tužbi, od dece koja jure Pokemone na biciklima, ne obazirući se na svoju okolinu, do ljudi koji upadaju na privatne posede u potrazi za novim retkim stvorenjem. Nevladina organizacija ”Posavina bez mina” iz Brčkog upozorila je igrače da ne zalutaju u svojim potragama u minska polja, što je bila dovoljno zanimljiva vest da su je preneli najveći svetski mediji.
Međutim, nisu svi glasovi negativni. Iako su pokazatelji za sada anegdotski, sve je više primera roditelja koji tvrde da je njihovoj deci, koja imaju neki oblik autizma, Pokemon Go pomogao u socijalizaciji. Stručnjaci kažu da to nije nemoguće: igra nudi socijalnu interakciju koja je vrlo jasno struktuirana i zahteva izlazak iz kuće iz vrlo konkretnih razloga. Međutim, s obzirom da Pokemon Go postoji tek mesec dana, proći će godine pre nego što se dođe do ikakvih naučnih rezultata njegovog potencijalnog terapijskog delovanja.
U međuvremenu, nastao je čitav svet aplikacija koje služe hvatanju Pokemona. Najpopularniji je bio Pokévision, mapa koja pokazuje lokacije obližnjih Pokemona. Pokévision je, zapravo, omogućio one stampede koji su se svako malo pojavljivali na vestima: veliki broj igrača bi, istovremeno saznavši lokaciju nekog retkog stvorenja, nahrlilo u tom smeru, često lokirajući saobraćaj.
Međutim, kompanija Niantic, koja je napravila Pokemon Go, smatrala je da je korišćenje ovakvih pomagala varanje. Od 30. jula im više nije moguće pristupiti. Zbog toga je hiljade nezadovoljnih igrača odustalo od igre, tražilo povraćaj para, potpisivalo peticije… Kako navode, bez mape stvorenja, nije u pitanju ista igra.
Ostali nastavljaju da traže. Igra je tek 3. avgusta izašla u Južnoj Americi; u Kini verovatno nikada neće biti dostupna, a mnoga velika tržišta, kao što su Indija, Rusija, Indonezija i bezmalo celi afrički kontinent tek čekaju priliku da love ove male monstrume. Cifru od čak 100 miliona korisnika iznele su, zapravo, samo Severna Amerika, Evropa, Australija i Japan.