Елементарни водич кроз Pokemon Go, феномен од игре коју игра скоро 100 милиона људи
Текст: Никола Здравковић
Изашла је прво у САД-у и Аустралији, 6. јула: у року од недељу дана имала је десет милиона корисника. Данас се процењује да их има и до сто милиона. Pokemon Go, бесплатна игра сакупљања измишљених монструма, прави је глобални феномен. Једно истраживање је показало да корисници проводе у просеку више времена уз Покемоне него на апликацијама као што су Whatsapp, Facebook и Instagram.
Pokemon Go је игра ”проширене реалности” (augmented reality). За разлику од свих традиционалних видео игара, она се не одиграва само у виртуелном свету. Терен потраге за Покемонима је (готово) читава земаљска кугла, а игра користи податке са Google мапа да смешта виртуелне Покемоне у праве паркове, музеје, канцеларије… Само вам треба апликација како бисте их видели.
Ово значи да играње Pokemon Go захтева кретање. Не можете из Београда ухватити монструма који се појавио у Централ парку – морате физички наћи његову локацију и преко свог телефона или таблета га гађати специјалном лоптицом која га заробљава. Затим га можете тренирати, опет на виртуелним теретанама које су, за разлику од Покемона, трајно постављене на разне локације широм света.
Локална и друштвена
Два елемента игре је чине посебним друштвеним искуством: локације Покемона су исте за све играче, а посебан алат у оквиру игре показује који су то Покемони у близини локације на којој се налазите. Резултат? Широм света се свако мало групе људи окупљају и заједно трагају за оближњим ретким монструмом. Од укупно 151 Покемона, мада их је нешто мање тренутно у игри, неки се могу наћи на сваком ћошку, док други, ређи, производе праву помаму када се појаве.
Игра нема некакав посебан циљ осим сакупљања свих Покемона. Ту се негде крије тајна њене невероватне популарности: игра је енциклопедија која чека да се напуни, а сви смо (макар помало) колекционари. Технологија ”проширене реалности” као да је чекала на овакву експлозију, после неколико неуспешних покушаја сличних игара.
Пошто Pokemon Go користи Google мапу света, за разлику од већине других игара, могућност играња зависи од локалних закона и доступности информација. Тако у Јужној Кореји закони спречавају коришћење података са Google мапа на начин на који то ова игра ради, па тамо тренутно не постоји начин да се сакупљају Покемони.
У Србији ју је могуће играти, али није још званично изашла. Ово значи да се не може скинути са Google продавнице апликација, већ само са сајта као што је APK Mirror. Затим морате са телефона или таблета омогућити укључивање апликација које нису набављене преко Google Play Store.
Једном када скинете игру, заобиђете интерна сигурносна ограничења и покренете је, коришћење је врло једноставно. На свом уређају ћете направити свој профил и ”аватара”, виртуелну верзију вас, сакупљача и тренера Покемона. Игра ће вас затим сместити у виртуелно окружење које је заправо ваш комшилук, само испуњен Покемонима, специјалним Покемон радњама и теретанама.
Проблеми и предности
У року од пар дана од изласка игре, Музеј Холокауста у Њујорку се жалио на Pokemon Go јер је игра сместила виртуелну радњу у просторије музеја, привукавши велики број играча. Са друге стране света, градић Сокчо на северу Јужне Кореје доживео је кратку експлозију туризма, јер је једини у тој земљи био мапиран (грешком, као део Северне Кореје). Кореанци гладни Покемона нахрлили су у правцу севернокорејске границе.
Сваки дан је све више несрећа и тужби, од деце која јуре Покемоне на бициклима, не обазирући се на своју околину, до људи који упадају на приватне поседе у потрази за новим ретким створењем. Невладина организација ”Посавина без мина” из Брчког упозорила је играче да не залутају у својим потрагама у минска поља, што је била довољно занимљива вест да су је пренели највећи светски медији.
Међутим, нису сви гласови негативни. Иако су показатељи за сада анегдотски, све је више примера родитеља који тврде да је њиховој деци, која имају неки облик аутизма, Pokemon Go помогао у социјализацији. Стручњаци кажу да то није немогуће: игра нуди социјалну интеракцију која је врло јасно структуирана и захтева излазак из куће из врло конкретних разлога. Међутим, с обзиром да Pokemon Go постоји тек месец дана, проћи ће године пре него што се дође до икаквих научних резултата његовог потенцијалног терапијског деловања.
У међувремену, настао је читав свет апликација које служе хватању Покемона. Најпопуларнији је био Pokévision, мапа која показује локације оближњих Покемона. Pokévision је, заправо, омогућио оне стампеде који су се свако мало појављивали на вестима: велики број играча би, истовремено сазнавши локацију неког ретког створења, нахрлило у том смеру, често локирајући саобраћај.
Међутим, компанија Niantic, која је направила Pokemon Go, сматрала је да је коришћење оваквих помагала варање. Од 30. јула им више није могуће приступити. Због тога је хиљаде незадовољних играча одустало од игре, тражило повраћај пара, потписивало петиције… Како наводе, без мапе створења, није у питању иста игра.
Остали настављају да траже. Игра је тек 3. августа изашла у Јужној Америци; у Кини вероватно никада неће бити доступна, а многа велика тржишта, као што су Индија, Русија, Индонезија и безмало цели афрички континент тек чекају прилику да лове ове мале монструме. Цифру од чак 100 милиона корисника изнеле су, заправо, само Северна Америка, Европа, Аустралија и Јапан.