Preteče pametnih satova doživele su neverovatnu popularnost kada se jedan takav model 1973. godine pojavio na ruci Džejmsa Bonda u filmu „Živi i pusti druge da umru“
Tekst: Marija Vidić
Ljubitelje naučne fantastike verovatno bi nasmejao podatak da je čovek, koji je šezdesetih godina 20. veka na zahtev Holivuda radio na konstruisanju unikatnog digitalnog stonog časovnika za Kjubrikov film 2001: Odiseja u svemiru, nekoliko godina kasnije napravio i prvi pametni ručni sat, preteču današnjih smartwatch uređaja.
Džon M. Bergi, mladi inženjer u pensilvanijskoj kompaniji America’s Hamilton Watch i njegov tim konstruisali su prvi elektronski digitalni ručni sat koji su nazvali Hamilton Pulsar P1. Da bi razvio ukupno šest prototipova, od kojih je u svaki bilo uloženo oko 60.000 dolara, što je za to vreme bila vrtoglava brojka, Bergi je najpre napravio višestruko veći model ručnog sata, a kada je on proradio, smanjivao ga je do adekvatnih dimenzija.
Pulsar je kao prvi digitalni LED ručni sat predstavljen javnosti 4. maja 1970. u najgledanijoj večernjoj tok-šou emisiji, a zatim i sutradan na konferenciji za novinare. Pokazan je jedan od šest prototipova, ali se u prodaji, posle mnogo odlaganja, pojavio tek dve godine kasnije.
Ti prvi ekskluzivni primerci bili su optočeni 18-karatnim zlatom i prodavali su se za 2100 dolara. Pulsar je doživeo nezapamćen uspeh, ne samo zato što je to bio prvi sat na svetu sa LED displejem, već i što se uskoro sličan model pojavio u novom filmu o Džejmsu Bondu Živi i pusti druge da umru, ali i to što je u njega ubrzo ugrađen i kalkulator.
Ubrzo je Pulsar dobio i sopstvenu kompaniju, čiji je naziv potvrdio da je zaista reč o uređaju koji je više od sata – Time Computer. O uspehu Pulsara govori podatak da je to prvi sat uvezen u Švajcarsku, a da je u vreme najveće popularnosti mesečno prodavano i po 10.000 ovih skupih satova.
Za časopis Sports Illustrated iz 1977. godine Bergi je govorio o tome kako će satovi u budućnosti brojati otkucaje srca i imati kalkulator, a uz to će moći da izmere i telesnu temperaturu, pritisak i da obave mnoge druge funkcije.
Mnogo godina kasnije, analitičari trendova u informacionim tehnologijama prognozirali su da će 2013. biti godina pametnih satova. I zaista, prošle godine pojavilo se pregršt modela koji su samostalno, ili u paru sa pametnim telefonom s kojim su uglavnom povezani bluetooth vezom, obavljali skoro sve ono što i prosečan kompjuter, plus telefon.
Sat nam može prikazati prispeli SMS, poslužiti kao navigacioni uređaj, sa njega možemo telefonirati, snimiti fotografiju ili video, možemo igrati igrice, pokrenuti najrazličitiji softver (ovi satovi su uglavnom zasnovani na Android operativnim sistemima), a usput i saznati koliko je sati i kakvo nas vreme očekuje. Sve preko ekrana osetljivog na dodir. Konačno smo dočekali da možemo, kao u filmovima iz sedamdesetih, da koračamo ulicom i razgovaramo sa, naizgled, sopstvenim ručnim zglobom.