Научне вести

Заинтригиран феноменом муње, Франклин се 1752. године потпуно посветио том питању – продао је сву своју дотадашњу имовину, штампарију, алманах и часопис, како би се бавио експериментима

До сада jе у наjразличитиjим деловима наше планете пронађено на десетине хиљада метеорита. С обзиром на толики броj и учесталост, не чуди што нису падали само у пустиње и на планине већ су ударали и у људе и животиње

Роботизована сонда Кјуриосити ће у наредне две године истраживати површину Црвене планете у потрази за најважнијим одговором који ова планета крије – има ли живота на њој?

Колико се бактериолошки разликују наши домови? Кренимо на путовање кроз праву прашуму наших кућа, где милиони бића живе заједно са нама

Поjам континент се користи од 16. века и настао jе од израза terra continens, непрекидна земља, али је тек Вегенер са идејом о Пангеи објаснио како су континенти настали

Зашто људи доносе нелогичне одлуке? Како је током еволутивног развоја дошло до тога да људски мозак радије доноси одлуке којима оправдава своје ставове?  

Олимпијске игре у античкој Грчкој биле су део једног већег, панхеленског, религиозног циклуса игара у које спадају и питијске, немејске и ихтијске игре

Да ли нам заиста прети опасност?

Како је и зашто дошло до тога да се мајмунолики створови тамо негде у Источној Африци претворе у људе? Шта о томе, 150 година након Дарвина, кажу гени?

Током пута од 76 година, Халеjева комета стиже сасвим до периферије Сунчевог система, да би се потом вратила све до Земљиног комшилука

Замислите да можете да посматрате свет око себе кроз наочаре коjе стварима даjу потпуно други изглед

На 156. годишњицу рођења Николе Тесле и Дан науке, присећамо се  једног од Теслиних изума коjи је омогућио свет у ком данас живимо

Астрономска опсерваторија у Београду ове године обележава 125 година

Шта jе откривено у ЦЕРН-у?

Данашњи начин хлађења простора осмишљен је пре тачно 110 година, али не зато што је људима било вруће, већ да би се повећао квалитет рада једне штампарије из Бруклина

Комерцијалне компаније су све ближе коначној генетској револуцији – могућности да се сваком на планети прочита информација забележена у геному.

Радећи за IBM у Цириху, физичари Герд Биниг и Хенрик Рорер конструисали су скенираjући тунелски микроскоп коjи jе могао да увеличава до нивоа атома (0.01нм). Њихово откриће у великоj мери допринело jе развоjу нанотехнологиjе.

Први сисар клониран jе 1996. године на институту Рослин у Шкотскоj, кад jе после низа покушаjа из генетског материjала шестогодишње овце настала – Доли. Ова чувена овца усмрћена jе 2003. пошто jе боловала од више тешких болести.

Људски генетички материjал се налази у свакоj ћелиjи, упакован у 23 пара хромозома коjе чине два замотана ДНК молекула. Структуру њихове двоструке завоjнице открили су 1953. Џеjмс Вотсон и Френсис Крик.

Аустриjски научник и свештеник Грегор Мендел, отац модерне генетике, после дугогодишњег испитивања биљке грашка, своjа сазнања о процесу наслеђивања од предака преточио је у оно што данас знамо као Менделове законе о наслеђивању.