Svemirski teleskop Kepler otkrio planetu nalik Zemlji, sa karakteristikama koje bi, makar teorijski, mogle podržavati život kakav poznajemo
Tekst: Nevena Grubač
Postoje planete poput Zemlje koje orbitiraju oko zvezda nalik Suncu, i jedna od njih se nalazi na samo 1400 svetlosnih godina od nas. Svemirski teleskop Kepler je otkrio prvu ekstrasolarnu planetu koja je po veličini slična Zemlji, a nalazi se u nastanjivoj zoni svoje zvezde.
Značaj otkrića planete koja nosi katalošku oznaku Kepler-452b ogleda se upravo u tome što je ovo prvo nebesko telo koje ima karakteristike nalik našoj matičnoj planeti, a orbitira od svoje zvezde na onoj udaljenosti koja bi, makar teorijski, mogla da pruži uslove za život.
Novootkrivena planeta je oko 60 odsto veća od Zemlje. Iako su njena masa i sastav još nepoznati, naučnici smatraju da ova planeta ima bolje preduslove za čvrstu, kamenitu površinu od svojih prethodnika. Kepler-452b orbitira oko svog Sunca svakih 385 dana, što znači da je dužina njene godine gotovo identična Zemljinoj.
Njena matična zvezda je tipa G2, iste vrste kao naše Sunce, sa sličnom masom i temperaturnim opsegom, a stara je 6,5 milijardi godina, 1,5 milijardi starija od Sunca. Čitav sistem je udaljen 1400 svetlosnih godina u pravcu sazvežđa Labuda.
Nastanjiva zona je na udaljenosti planete od njene matične zvezde na kojoj planeta uspeva da zadrži vodu u tečnom stanju na svojoj površini. Ukoliko se planeta nalazi suviše daleko od zvezde, voda će se zalediti, a ukoliko joj je preblizu, ispariće. Savršen balans nije lako pronaći, ali novo Keplerovo otkriće nam govori da nije ni nemoguće.
Još jedan problem sa nastanjivom zonom je i taj što ona direktno zavisi od količine energije koja dolazi sa zvezde. Kod hladnijih crvenih patuljaka, planeta će morati da orbitira veoma blizu zvezde da bi bila dovoljno zagrejana, ali je radijacija na toj blizini pogubna po život kakav poznajemo.
S druge strane, ogromni plavi superdžinovi su izuzetno vreli, i njihove nastanjive zone su veoma daleko od ovih zvezda. Ipak, oni zbog svoje ogromne mase žive veoma kratko, možda čak i samo nekoliko miliona godina, i kada se setimo da je za razvoj života na Zemlji bilo potrebno oko 700 miliona godina, jasno je zašto superdžinovi nisu idealne kolevke života.
Nastanjiva zona našeg Sunca za veće organizme se nalazi između 0,9 i 1,5 AU. Ovo je oznaka za astronomske jedinice (Astronomical Unit), gde je jedan AU jednak prosečnoj udaljenosti Zemlje od Sunca, što iznosi oko 150 miliona kilometara.
Otkad je lansiran 2009. godine, fokus svemirskog teleskopa Kepler je pronalaženje manjih, nastanjivih planeta.
Ipak, sve što je do sada pronalazio imalo je neke nedostatke: Kepler-20e je bila previše vrela i nije mogla da zadrži ni vodu ni atmosferu, Kepler-22b je bila duplo veća od Zemlje i u skladu s tim teško da je mogla da ima čvrstu površinu, a Kepler-186f je orbitirala oko malog, hladnog patuljka, mase i dimenzija duplo manjih od našeg Sunca.
Kepler detektuje planete metodom tranzita. Dok posmatra zvezdu, on meri njen sjaj. Ukoliko planeta tokom svoje orbite prođe ispred posmatrane površine zvezde, promena sjaja matične zvezde ukazuje na postojanje novog nebeskog tela.