Научници су њене зубе пронашли у Јужној Дакоти (САД), у истом седименту у којем су пре скоро 30 година открили фосилни скелет тираносауруса, познатог под именом – Су
Фото: Pixabay
Текст: Ђорђе Петровић
Свет диносауруса управо је постао још бизарнији, и то захваљујући новооткривеној врсти слатководне ајкуле чији сићушни зуби подсећају на ванземаљске свемирске бродове из видео-игрице Галага, популарне током осамдесетих година прошлог века.
За разлику од њеног огромног рођака мегалодона, Galagadon nordquistae – како су је назвали научници – била је мала ајкула, дугачка отприлике 30 до 45 центиметара и наликовала је данашњим ћилим ајкулама, које су јој сродници. Ова необична слатководна врста ајкуле потиче из доба креде и пре 67 милиона година крстарила је рекама Јужне Дакоте, где су научници и открили њене остатке. „Можда данас то звучи чудно, али пре 67 милиона година, оно што је сада Јужна Дакота било је прекривено шумама, мочварама и вијугавим рекама“, каже Тери Гејтс, научник са Државног универзитета у Северној Каролини и водећи аутор студије објављене 21. јануара у часопису Journal of Paleontology.
Међутим, занимљиво је то да су остатке ове праисторијске ајкуле научници пронашли у истом седименту земље у којем је 1990. пронађен најкомплетнији фосилни скелет тираносауруса, познат под именом Су. Наиме, оно што је остало од овог седимента – из којег су научници ископали остатке овог застрашујућег тираносауруса – није бачено, већ је дато на чување Филд музеју у Чикагу. И када је недавно, готово тридесет година након што је Су ископана, тим научника и волонтера на челу са Гејтсом одлучио да поново претражи ову хрпу земље у нади да ће пронаћи неке нове фосиле – то се испоставило као прилично добар потез.
Гејтс и колеге открили су двадесетак сићушних зуба необичног облика, дугих нешто мање од милиметар, за које се испоставило да припадају новооткривеној врсти ајкуле. Будући да су их ови зуби подсетили на – као што је горе већ поменуто – свемирске бродове из видео-игрице Галага, научници су врсту назвали Галагадон. Други део имена – nordquistae, потиче од презимена једне од волонтерки, Керен Нордквист, која је дала велики допринос проналажењу ових фосилних остатака.
„Фасцинира ме што смо успели да пронађемо микроскопске зубе ајкуле баш поред костију једног од највећих предатора свих времена“, наводи Гејтс. „Ови зуби су величине пешчаног зрна. Да нема микроскопа, вероватно би нам промакли.“
Међутим, упркос њиховој сићушности, Гејтс види откриће Галагадона као значајну допуну фосилне евиденције. Он сматра да свака врста у екосистему игра споредну улогу, пружајући подршку осталим врстама и држећи на окупу читаву мрежу екосистемских односа. „Не постоји други начин да разумемо шта се све променило у екосистему током масовног изумирања на крају доба креде а да не познајемо све чудесне врсте које су постојале пре тога.“
„Што више откривамо о периоду креде непосредно пред нестанак бескрилних диносауруса, то невероватнији тај свет постаје“, закључује Гејтс.