Према најновијем истраживању, фосилизовани облик живота Dickinsonia, који је постојао пре 558 милиона година, идентификован је као најстарија позната врста животиња
Фото: Wikimedia Commons
Текст: Ђорђе Петровић
Отисци фосила који подсећају на ресице и жлебове са доње стране печуркиног шешира, остаци су најстаријих познатих животиња у историји Земље. Ово откриће, објављено у научном часопису Science, засновано на хемијској анализи молекула масти очуваних у фосилима, могло би да утиче на тренутно доминантно гледиште о начину на који су настале животиње и други сложени облици живота.
Истраживачи су најпре, четрдесетих година прошлог века, открили пљоснато створење палачинкастог облика — групу познату као Dickinsonia. Ова врста била је један од најчешћих становника светских океана пре 558 милиона година, током едиакаријског периода. И док се величина већине живих бића током тог периода кретала од микроскопске до дужине од неколико милиметара, неки примерци рода Dickinsonia нарасли су и до 1,4 метра.
Научнике је збуњивала величина овог створења, пошто је Dickinsonia живела десетинама милиона година пре „камбријске експлозије“, односно периода од пре 541 милион година када су жива бића постала већа и када се појавила већина главних животињских група. Научници отад расправљају да ли су ово биле примитивне животиње, огромни једноћелијски организми звани протисти, колоније бактерије или нешто сасвим другачије.
Најновија студија објављена у часопису Science покушава да оконча ову расправу анализирајући хемијске биомаркере сачуване у јединственој групи фосила поменутог рода Dickinsonia, пронађених на обалама Белог мора у северозападној Русији.
Тим који је водио Јохен Брокс, палеобиогеохемичар са Аустралијског националног универзита у Камбери, испитивао је прстенолике молекуле масти, зване стероли, који се инфилтрирају у мембрану која окружује ћелију, да би је одржавали флексибилном и флуидном. Биљке, животиње, гљиве и бактерије садрже стероле, али тип стерола који преовлађује разликује се од групе до групе. Животиње углавном праве холестерол, а гљиве које налазимо на стенама и које формирају разнобојне, крастасте лишајеве имају само ергостерол. Под правим условима, ове хемикалије могу опстати милионима година, па самим тим и помоћи да се утврде еволутивне везе фосилизованих организама.
Иако су фосили који садрже очуване биомаркере ретки, за оне пронађене у Русији испоставило се да су уграђени у фосилизовани слој алги са савршено очуваном органском материјом и мастима. „Они су, у принципу, мумифицирани примерци рода Dickinsoniа“, наводи Брок.
Анализа коју је спровео овај тим научника открила је драматичне разлике у саставу узорака биомаркера. И док околне стене и слојеви алги садрже само око 10% холестерола и 75% стерола који је уобичајен у зеленим алгама, фосили рода Dickinsonia садрже 93% холестерола — што указује да су они били древне животиње које су живеле 17 милиона година пре камбријске експлозије.
Техника обезбеђује потпуно другачији начин за утврђивање места Dickinsonia на еволутивном стаблу, каже Гај Нарбон, палеобиолог са Краљичног универзитета у Кингстону, у Канади. Он наводи да налази из хемијске анализе поткрепљују и друге доказе да је реч о примитивним животињама. Ово укључује и „отиске стопала“ фосила који показују да су се ови организми кретали од места до места у потрази за храном, као и то да се обрасци њиховог раста поклапају са онима који су присутни код већине данашњих животиња.
Како наводи Брок, последњи налази такође сугеришу да је прелазак између камбрија и прекамбрија, који укључује едиакарију, био само још један догађај нестанка у којем је једна заједница животиња заменила другу.