U pećinama Južne Afrike otkriveni su skeleti nepoznatog pretka ljudske vrste, nazvanog Homo naledi. Ostaci su pronađeni tokom 2013. i 2014. godine, a nedavno su objavljeni rezultati dosadašnjeg istraživanja
Tekst: Ivana Horvat
U jednoj od najzabačenijih dvorana nepristupačne pećine Izlazeća zvezda u Južnoj Africi, poznatoj pod nazivom Dinaledi, gotovo 2,5 miliona godina počivale su kosti 15 pripadnika naših davno izumrlih predaka, vrste Homo naledi.
Reč „naledi“ u nazivu, na jednom od aktuelnih južnoafričkih jezika sotho, znači zvezda.
Ostaci novootkrivene vrste pronađeni su tokom 2013. i 2014. godine, a nedavno su objavljeni radovi koji prikazuju rezultate dosadašnjeg istraživanja.
Istraživanje je sprovelo nekoliko timova koji su radili odvojeno i nezavisno došli do istog zaključka: reč je o neotkrivenom pretku čoveka.
Neobični rođak
Pretpostavlja se da je nova vrsta živela pre oko 2,5 miliona godina, međutim, za konačnu potrvdu neophodno je uraditi precizno datiranje fosilnih ostataka. S obzirom na činjenicu da će testovi poput ugljeničnog datiranja uništiti kosti, na ovakvo precizno određivanje starosti čekaće se još neko vreme dok se ne obave dodatne analize.
Veliki broj pronađenih ostataka, koje čini oko 1500 kostiju, omogućilo je naučnicima da detaljno prouče ovu, do sada neotkrivenu vrstu. Naime, naučnici su proučili lobanje, šake, stopala, zube, kosti grudnog koša, karlice i sl.
Na osnovu svega ovoga zaključili su da su Homo naledi bili nižeg rasta, visoki oko 1,5 metara, i da su najverovatnije težili oko 45 kilograma.
Merenja ostataka prikazuju interesantnu mešavinu karakteristika prastarih vrsta majmuna i modernog čoveka. Lobanja i mozak su mali, zubi takođe mali i jednostavni. Grudni koš je primitivan i sličan kao kod nekih vrsta majmuna. Međutim, anatomija šaka prikazuje modernije karakteristike koje bi omogućile novootkrivenoj vrsti izradu i korišćenje primitivnih alata.
Takođe, stopala su sačinjena tako da su omogućavala uspravno hodanje. Pretpostavlja se i da je Homo naledi provodio mnogo vremena penjući se, na šta ukazuju povijeni prsti na šakama, kao kod nekih vrsta majmuna.
Porodične nesuglasice
Ulaz u dvoranu Dinaledi širok je svega 20 centimetara, a prilaz se sastoji iz sistema veoma uskih tunela. Dvorana je dugačka svega 12 metara, široka između pola i dva i po metra, a visoka između 10 i 15 metara. Istraživanje prostora je vršilo šest naučnica sitnije konstitucije, koje su jedine uspele da uđu u dvoranu.
S obzirom na nepristupačnost prostora, postavlja se pitanje kako i iz kog razloga su jedinke Homo naledi završavale tu. Među teorijama se ističe ona koja tvrdi da su Homo naledi u ovom prostoru sahranjivali svoje mrtve. Fosilni ostaci pronađeni su u različitim slojevima sedimenata, što ukazuje na to da potiču iz različitih perioda.
Međutim, ne slažu se svi sa tvrdnjama naučnika da je ovo novootkrivena vrsta. Paleontolog Tim Vajt sa Berklija smatra, na osnovu iznesenih dokaza, da je u pitanju vrsta koja je otkrivena još u 19. veku. Prema njegovim rečima, reč je o primitivnoj vrsti Homo erektus.
Kristof Colikofer, antropolog sa Univerziteta u Cirihu, tvrdi da su odlike pronađenih kostiju karakteristične za pojedine vrste primitivnih životinja i da se iz tog razloga ne mogu koristiti za definisanje novih vrsta. On smatra da su za konačnu potvrdu o novoj vrsti neophodni dodatni dokazi, koje je moguće dobiti nakon podrobnijih istraživanja ostataka.