Најновија глобална студија показала је да је 571 биљна врста изумрла – али многи научници верују да је број далеко већи
Фото: Valentin Sabau, Pixabay
Текст: Ивана Николић
“Биљке подупиру сав живот на Земљи”, каже др Ејмер Ник Лугада из британских Краљевских ботаничких башта, која је била део тима који је израдио студију.
„Оне нам обезбеђују кисеоник који удишемо и храну коју једемо. Такође чине и кичму светских екосистема – тако да је нестајање биљака лоша вест за све врсте“, додаје Ник Лугада.
Студија њеног тима, недавно објављена у часопису Nature Ecology and Evolution, открила је да је 571 биљна врста изумрла од 1750. до данас. Страхује се да би тај број могао да буде још већи. Наше знање о многим биљкама веома је ограничено, а стопа изумирања биљака се увећала 500 пута у односу на период пре индустријске револуције. Такође, овај број је више него дупло већи од укупног броја изумрлих птица, сисара и водоземаца – и чак је четири пута већи од броја изумрлих биљака које се налазе на црвеној листи Међународне уније за конзервацију природе.
Главни узрок изумирања биљних врста је уништавање њихових природних станишта људском активношћу, попут сече шума и претварања поља у њиве за обраду.
„То је далеко више него што смо знали и далеко више него што је требало да изумре“, додаје др Марија Воронтскова, такође из британских Краљевских ботаничких башта.
„Ово је застрашујуће и то не само зато што је реч о броју 571, већ зато што мислим да је то лоша процена и да је он много већа.“
Воронтскова објашњава да постоји и на хиљаде биљних врста које су „живе, а мртве“, јер су њихове последње јединке истог пола, те за репродукцију нема услова, или су велике животиње, које треба да разносе њихова семена, изумрле. Поред тога, неопходно је да прође неколико година како би се са сигурношћу могло потврдити да је нека биљка изумрла, што значи да постоји небројено врста које чекају на то.
„Како ћете да претражите цео Амазон да бисте нашли своју изгубљену биљку“, каже Воронтскова, и додаје да неке биљке могу да изумру пре него што уопште буду откривене, имајући у виду да ботаничари годишње пронађу око 2000 нових биљних врста.
База података на којој су радиле Ник Лугада и Воронтскова је резултат дугогодишње претраге по научним публикацијама и теренског рада. Научници се надају да ће студија помоћи очувању природе у будућности тако што ће указати на то које врсте биљака су посебно склоне измурању, као и на места која су посебно ризична за живот. Тако је, на пример, локација важнији фактор него врста биљке – оне врсте на малим острвима или на подручју са медитеранском климом су у већем ризику, без обзира на то да ли је реч о ружама, палмама или орхидејама.
„Опстанак милиона других врста зависи од биљака, укључујући и људе, тако да је за програме конзервације од огромног значаја да знамо које биљке губимо и где се оне налазе“, закључује Ник Лугада.