Odgovor je i više nego jednostavan – da bi se odbranile od muva!
Foto: Wikipedia
Tekst: Ivana Nikolić
Istraživači sa Univerziteta u Bristolu nedavno su sproveli veoma zanimljiv eksperiment koji je uključivao konje, zebre i konje obučene kao zebre. Najkoncizniji mogući zaključak je sledeći: pruge ili štrafte na telima zebri (i konja obučenih kao zebre) zbunjuju muve, pa one ne sleću na njihova tela.
Studija pod nazivom Benefits of zebra stripes: Behaviour of tabanid flies around zebras and horses (Prednosti zebrinih pruga: Ponašanje konjskih muva oko zebri i konja) nedavno je objavljena u žurnalu Plos One. Do rezultata se došlo nakon više od 16 sati stajanja na polju i posmatranja kako će se muve ponašati u prisutstvu devet konja i tri zebre. Osim što su potvrdili pređašnje radove koji tvrde da pruge odvraćaju insekte od sletanja i ujedanja, istraživači iz Bristola su ustanovili da se to dešava samo onda kada muve dođu veoma blizu životinji.
Naime, istraživači su videli da muve kruže ili dodiruju životinje na gotovo isti način, ali je sletanje bilo drugačije – manje su sletale na tela zebri nego na tela konja.
„Muve su se ponašale relativno normalno i oko zebri i oko konja, sve dok nije došlo do toga da treba da slete, kaže dr Martin Hau, koautor studije.
„Videli smo da se ove muve približavaju veoma brzo, a onda se odjednom okreću ili ponekad čak i sudaraju sa zebrom, umesto da lagano, kontrolisano slete na nju“, dodaje dr Hau.
Kako bi proverili da li se ovo dešava zbog različitog mirisa zebri i konja, istraživači su stavili crne, bele i „zebraste“ kapute na sedam konja. Iako nije bilo razlike u brzini kojom su se muve spuštale na gole glave konja, dodirivale su i sletale na zebrine kapute mnogo ređe nego na crne ili bele.
Tim dr Hauija kaže da je studija pokazala da pruge ne deluju kao ,,dalekosežno odvraćanje“ muva od zebri, ali su imale efekat kada bi se muve približile – verovatno zbog slabe rezolucije njihovog vida. Naime, sa daljine veće od dva metra, zebra muvi izgleda kao konj sive boje. One ne mogu da uoče šare, odnosno pruge sa te daljine, objašnjava Hau. Stoga su, dodaje Hau, moguća dva objašnjenja za to što pruge deluju kao „mehanizmi zastrašivanja“: moguće je da ih pruge koje odjednom uoče (kada se skoro sasvim približe zebrama) iznenade i nateraju da promene kurs letenja, ili da njihova vizuelna percepcija (prebrzo pomeranja objekata na koje nailaze) negativno utiče na mogućnost sletanja. Dr Hau kaže da rezultati do kojih je njegov tim došao podržavaju ideju da su pruge zaista evoluirale kod zebri kao odgovor na muve koje ujedaju:
,,Evoluciono govoreći – zebre su se razvile u delovima sveta gde muve nose prilično opasne bolesti i gde posledice njihvog ujeda mogu da budu prilično ozbiljne. Kod domaćih konja to nije bio slučaj“, kaže dr Hau.
Ipak, za njega ovo objašnjenje nije sasvim ubedljivo – prethodne studije su takođe sugerisale da pruge služe kao kamuflaža, da pomažu termoregulaciji i imaju društvenu funkciju. Međutim, dr Hau se ne slaže sa svim hipotezama – tako lavove, recimo, ne zbunjuju pruge, već su im zebre među glavnim žrtvama.
Priznaje da i studija njegovog tima ima određena ograničenja: eksperiment je sproveden u Somersetu u Engleskoj, a ne u okolini afričkih muva na prostoru tog kontinenta. Pored toga, kaputi koji su oblačeni konjima i zebrama bili su od drugačijih materijala, a putanje kojima su letele muve nisu mogle lepo da se vide na video-snimcima. On, međutim, smatra da ovo ne dovodi u pitanje rezultate istraživanja.