Иза површности раскошног изгледа и имена, царски пингвини крију живот пун жртвовања. Осим тога, до краја века њихова популација могла би да се умањи чак за 99 одсто
Текст: Јована Николић
Због свог усправног и елегантног држања, висине коју ниједна врста пингвина не може да досегне, подигнуте главе, али и лепоте којом као да се поносе, добили су назив царски пингвини. Њихово царство налази се између шездесет шестог и седамдесет седмог степена географске ширине, на Антарктику и плута морем. Сами га никада не би напустили, али се ипак деси да понеки пингвин залута ван ових граница, али и да буде одведен у заточеништво у коме живот може бити пријатнији, али не тако царски.
Април. На Антарктику ће ускоро наступити зима. Непрегледна колона ових птица достојанствено хода и док жути украси око ушију и сјај раскошног перја одају утисак царске поворке, иза површности изгледа крије се један мученички живот. Колона одраслих пингвина, старијих од три године, кренула је на дуг пут према дубокој унутрашњости ледене плоче на којој ће излећи своја јаја. Треба прећи понекад и сто километара, крећући се по леду уз ветрове и наносе, како би се пронашло идеално место за младунце, заклоњено леденим гребеном од ветра, али далеко од мора и хране. Ход пингвина није тако брз, а када их умор сустигне, потрбушке клизе по леду као низ тобоган и док би гледаоцу видео клипова могло деловати као да се играју или забављају, они у ствари покушавају да олакшају колико је могуће ово тешко путовање ка продужењу врсте.
Једина су врста пингвина која се размножава током антарктичке зиме и вероватно једине животиње које младунце гаје у тако суровим условима, каквих нема ни на једном другу крају планете, на температури која може достићи и -90 степени Целзијуса. Ова жртва није узалудна. Њихово младунче треба да стане на своје ноге и осамостали се до почетка лета када ће живот бити значајно лакши. Када колонија, у којој може бити и до хиљаду јединки, стигне на одредиште, наступа период удварања за које нема много времена. Једни другима се клањају главама као на каквом царском балу, а након одабира партнера остају са њим читаве сезоне, што се у животињском свету сматра верношћу и оданошћу премда ће највероватније следеће године младунче добити са неким другим.
Стварање живота
Почетком зиме женка излеже јаје, по правилу увек једно и у односу на величину мајке веома мало. Након дугог марша, месеци проведених без хране и порођаја, мајка је исцрпела све своје залихе енергије и уколико одмах не крене по храну неће преживети. Ова птица без гнезда којој је лед једина подлога, јаје мора да пребаци оцу. Али, веома пажљиво. Полако испушта јаје на лед и нежно га гура према мужјаку пазећи на сваки покрет. Ово чине све мајке у колонији готово у исто време, па потресно изгледају призори са мноштвом слупаних јаја која су у истом тренутку залеђена, а живот из њих јнестаје. Она која имају срећу да преживе преузима мужјак, један међу најбољим очевима у животињском свету, и смешта га под своју кожу, у неку врсту торбе, прекривену перјем где ће му бити топло.
Јаје ће два месеца бити заштићено од зиме док отац балансира на врховима својих стопала како би га сачувао. Мајка у групи других женки то време проводи на путу ка мору, а затим ронећи у потрази за храном коју чине рибе, лигње, али и планктон крил иако његово име значи ”храна китова”. Мада јој крила не могу помоћи док путује копном јер не може да полети, под водом су драгоцена и служе као весла. Ови изврсни рониоци под водом могу остати и до 20 минута и могу достићи велике дубине, чак и до 500 метара. Мајке се коначно налазе у царству хране, ужурбано пливају и труде се да што веће залихе хране сакупе у свој стомак где ће их сачувати и за младунце. Међутим, треба бити опрезан и чувати се јединих предатора који могу убити одраслог царског пингвина – орке и морског леопарда.
За то време очеви су припијени једни уз друге како би сачували топлоту, али ипак пазе да се не додирну ради боље изолације. Зима је и недељама влада потпуни мрак. Ветрови достижу брзину од чак 144 километара на час, температура је екстремно ниска, па се група очева понаша као један огроман организам како би преживела. Пингивини на крајевима су изложенији ветру па постепено замењују места тако да нико не остаје све време на ветрометини већ повремено прелази у средину. Све се то дешава јако споро, енергија је драгоцена, хладно је а очеви месецима нису јели. Непажљивом посматрачу може деловати као да ова два месеца проводе готово непомично погнуте главе као да се моле неком божанству леда да зима буде што блажа. Међутим, они овако чувају енергију спавајући и до 20 сати дневно.
Породица на окупу
Након два месеца младунче излази из јајета, али то доноси додатне изазове за овог пожртвованог оца. Епизода са јајетом је успешно завршена, али његово младунче је још увек угрожено, а само 20 одсто младунаца преживи прву годину живота. Претњу представљају птице које могу да га поједу, али и глад. Мајка се са храном још увек није вратила па је потребна прва помоћ. Мужјак царског пингвина у свом једњаку ствара супстанцу сличну сурутки, која се може назвати и птичјим млеком, и њом храни младунче. Међутим, уколико мајка не стигне за неколико дана, тешко да ће преживети.
Август је и група мајки стиже на одредиште. Повратак је веома бучан, са мноштвом различитих гласова и звукова па изгледа као да се читава колонија радује поновном сусрету. У ствари, царски пингвини једни друге идентификују помоћу карактеристичних звукова и на овај начин мајка проналази без грешке своју породицу. Коначно су на окупу и ово је један од ретких радосних тренутака у њиховом царском животу. Ускоро ће отац морати да крене у лов на храну и тако ће се родитељи смењивати још неколико пута све док младунци не буду могли да остану сами, али здружени у групу која се назива и јаслицама.
Повратак мајки не значи увек радост. Многи очеви нису могли да издрже глад па су кренули према мору раније оставивши своје младунце који самоћу нису преживели. Са друге стране, неки од очева који су остали нису могли да одбране своје младунче од предатора, па их мајка проналази усамљене и у свом очајању покушава да украде туђе младунче. Након неколико смена, родитељи заједно одлазе према мору и остављају групу од неколико хиљада младунаца да се скупљени штите и греју чекајући храну.
Царство које умире?
Децембар је. На Антарктику је лето, температуре су значајно блаже, а младунци већ имају своје перје, које је сиво за разлику од белог перја одраслих и све спретније ходају. Лед се топи, плоча на којој су рођени пуца па је вода надомак крила. Сада читава породица може да плива у потрази за храном и много лакше оде до отвореног мора где ће бити све док не дође време за нови марш ка месту за стварање потомства. Сваке године циклус се понавља. На основу дужине дана пингвини процењују када је право време да крену на пут, проналазе партнере, излежу јаја, раздвајају се, поново састају, а већи део године проводе путујући између младунаца и хране. Цареви који се жртвују овако живе вековима. Али, докле ће њихово царство трајати?
Према подацима из 2009. године, у то време је постојало 595.000 одраслих јединки у 46 колонија. Упркос овом прилично великом броју, истраживање објављено у јуну ове године у часопису Biological Conservation, које је спровео Woods Hole Oceanographic Institution, упозорава да се царски пингвин мора прогластити угроженом врстом како би опстао. Без морског леда нема ни размоножавња, а још увек није сасвим јасно како би изгледале селидбе и да ли би без тешкоћа ове птице успеле да пронађу нова станишта. Услед климатских промена, отапања леда, али и риболова, према математичком моделу овог истраживања до краја века популација би могла да се смањи чак за 99 одсто, па истраживачи упозоравају да је овим птицама, природно препупштеним самим себи, неопходна помоћ коју за почетак може да обезбеди формално место на листи угрожених.