Ново истраживање показало је да пробиотици које уносимо путем кефира, јогурта, кимчија или капсула и нису толико здрави како се раније мислио, док у комбинацији са антибиотицима могу чак имати и негативно дејство
Текст: Анђела Мрђа
Цревни микробиом представља скуп свих микроорганизама настањених у цревима човека. Реч је о изузетно динамичном и сложеном екосистему сачињеном од бактерија који у великој мери утиче на здравље људи. Још је раније утврђено да количина као и тип бактерија у цревима доводе до појаве разних обољења па чак и маничиних епизода код особа са биполарним поремећајем личности.
Ново истраживање пак, открило је на који начин пробиотици унети након дужег периода узимања антибиотика спречавају повратак микробиома пацијента у нормалу.
Наиме, током узимања антибиотика цревни микробиом се ремети. Међутим, он би, пошто се терапија заврши, требало да се врати у нормалу. Ендоскопија и колоноскопија рађени на испитаницима који су узимали антибиотике пре и после пробиотика показали су да дејство ових прехрамбених препарата у комбинацији са антибиотицима изазива озбиљан поремећај микробиома и отежава процес опоравка. „Након што колонизују црево, пробиотици у потпуности инхибирају повратак аутохтоног микробиома који је био поремећен током лечења антибиотицима“, наводи у часопису Cell аутор истраживања, Еран Елинав са Научног института Вајцман у Израелу.
Са друге стране, група испитаника чији је оригиналан узорак микробиома узет пре конзумације антибиотика и по завршетку терапије враћен, опоравили су се за свега неколико дана. Међутим, Елинав наводи да коришћење аутохтоног микробиома у лечењу ипак није најбоље решење.
У складу са тим, научници су закључили да пробиотици код различитих људи делују другачије пошто сваки човек има јединствену микробиолошку слику, због чега је, према речима имунолога Ерана Елинава, „погрешно очекивати да ће готов пробиотик једнако деловати на све“. Како Елинав наводи даље, пробиотици би у будућности требало да буду персонализованији.
Ипак, овај познати имунолог упозорава да искључиво ослањање на бактерије из столице, које су истраживачи анализирали, није потпуно поуздан начин за испитивање здравља цревног микробиома.
У другом истраживању, такође објављеном у часопису Cell, иста група научника анализирала је дејство пробиотика на узорку од 15 испитаника. На почетку испитивања људи су подељени у две групе од којих је прва пила препарат сачињен од 11 најчешће коришћених врста пробиотика док је осталима дат плацебо. По завршетку експеримента, научнике је изненадило стање које су затекли у цревима испитаника. У групи која је узимала плацебо, очекивано, није дошло ни до каквих значајних промена. Међутим, испитанике који су пили описан препарат, Елинав дели у две групе: прву, која је одолела дејству пробиотика и другу, где је овај препарат не само настанио цревни систем и изменио састав микробиома већ је утицао и на саме гене домаћина, односно на процес експресије гена током ког се најчешће производе протеини, али и функционална РНК.
Истраживачи у закључку ове студије истичу да би због разноликог и неуједначеног дејства пробиотика код људи у будућности требало више пажње посветити разноврснијим терапијама које би биле у већој мери прилагођене специфичном цревном микробиому пацијента.