Домаћи истраживачи недавно су открили да су током млађег каменог доба родитељи бебе хранили користећи кашике направљене од костију – а бебе су и тада обожавале да их глођу и грицкају
Текст: Ивана Николић
Тим научника са Универзитета у Београду и Универзитета у Новом Саду предвођен др Софијом Стефановић анализирао је 50 кашика пронађених још током тридесетих година прошког века, и установио да су оне „коришћене за храњење беба, а трагови на њима могу се повезати са уобичајеним понашањем деце (грицкање, глодање, грижење и повлачење) која могу да, до четири године старости, предмете приносе устима до 50 пута у току једног сата“.
Студија под називом Bone spoons for prehistoric babies: Detection of human teeth marks on the Neolithic artefacts from the site Grad-Starčevo (Кашике од костију за праисторијске бебе: Откривање трагова људских зуба на неолитским артефактима) објављена је средином децембра у часопису PLOS One.
Кашике, односно артефакти у облику спатуле које је тим др Стефановић анализирао откривене су на археолошком локалитету Град/Старчево недалеко од Панчева још током 1930-их. Како су били направљени од кравље кости и пронађени у домаћем контексту, одувек се сматрало да су ти предмети нека врста алата. Мали трагови на артефактима сугерисали су археолозима да их је праисторијски човек интензивно користио, и то за обављање разних активности, од стругање брашна и млевења камења преко декорисања керамике до алатки за бојење одеће.
Како би тестирали своје хипотезе у вези са правом употребом кашика, тим др Стефановић је спровео експерименталну анализу трагова угриза користећи дониране дечије зубе и моделе зуба како би видели како су могли да изгледају отисци зуба на крављим костима. Након што су направили преко 3000 трагова зуба, открили су да су отисци направљени са обе стране кашике.
Тим је потом анализирао више од 2000 отисака које су направили зуби на три кашике пронађене на локалитету Град/Старчево.
„Ако су трагове заиста направила деца која су гризла кашике, онда би требало да покажемо да већина трагова метрички и морфолошки одговара траговима млечних зуба и да се разликује од трагова који се обично налазе на коштаним алатима“, наводе истраживачи у студији.
Упоређујући експериментално произведене трагове зуба и оне оригиналне на неолитским кашикама, Стефановић и колеге су открили да „резултати јасно сугеришу да трагови пронађени на кашикама испуњавају два главна критеријума која показују да је реч о траговима дечијих зуба“. Стога се може рећи да је главна функција ових артефаката била храњење деце.
Стефановић и њене колеге кажу и да су животи и улоге мајки и деце у преисторијском периоду недовољно истражени „иако праисторијске мајке и деца представљају главне стубове демографског успеха“. Стога ова и сличне студије бацају ново светло на период неолита и упућују на зачетак својеврсне „индустрије кашика“ за храњење деце, која је такође „одраз потребе за храњењем одојчади новом врстом хране за одвајање [од мајчиног млека]“.
Разлог настанка ове „индустрије“ може да буде и ,,повећан број беба [у неолиту] који је захтевао нове дневне рутине не само за родитеље већ за целу заједницу“.
Истраживачи кажу и да ови нови налази могу да обнове и даље стимулишу дискусију о утицају нове хране за одојчад на престанак дојења.
„Штавише, то би такође могло да покрене дискусију о могућностима нових врста организације неге беба, с обзиром на то да су нове, лако припремљиве врсте хране вероватно омогућиле и другим лицима да буду укључена у одвајање беба од мајки“, тврди др Стефановић.