У сарадњи са Математичким институтом САНУ, Центар за промоцију науке издао је књигу чувеног британског математичара Кита Девлина „Недовршена игра“
Центар за промоцију науке у сарадњи са Математичким институтом САНУ y јулу је објавио ново научнопопуларно издање, књигу математичара Кита Девлина „Недовршена игра“. У овој књизи читаоци су у прилици да прочитају преписку два велика француска математичара коjи се никада нису срели – Паскала и Ферме.
Кратка, тек делимично сачувана кореспонденциjа ова два чувена математичара заувек је променила свет: математика 17. века увелико обликуjе доба у коме живимо, али и време коjе jе пред нама. Књига „Недовршена игра“ говори о вероватноћи, наизглед сложеноj и непредвидивоj, а суштински рационалноj и математички jасноj.
Развоj концепта неизвесности и мaтематичког приступа процене шанси и ризика jе препознат као веома важан за развоj мишљења, a превод Девлинове књиге jе угледао светлост дана баш у моменту када ова математичка теориjа и код нас улази у школе на велика врата.
Ова књига, како каже рецензент др Иван Анић, може бити веома корисна учитељима и наставницима математике, како због личне мотивациjе, тако и као помоћ да заjедно са своjим ђацима уплове у свет неизвесности, свет ризика и шанси, могућег и немогућег. Због своjе велике примењивости, у свакодневном животу и у свим наукама, вероватноћа је данас део наставе математике у наjнижим разредима у већини држава у свету.
Кит Девлин jе бриљантни британски математичар, професор на Универзитету Станфорд и писац броjних научних и научнопопуларних студиjа, радова и књига. Од 1987. траjно jе настањен у Сjедињеним Америчким Државама, где на националном радиjу води суботњу емисиjу посвећену, пре свега, математичким темама. Захваљуjући овом ангажману, у америчкоj jавности jе постао познат као The Math Guy.
Одломак из књиге „Недовршена игра“, Кита Девлина
Ризик је одувек фасцинирао људе, а игре на срећу су старе колико и цивилизација. Током ископавања пирамида откривени су астралази (коцкице израђене од костију животињских чланака), које су користили фараони. Неке од тих коцкица биле су напуњене, што показује да је жеља да се увећају нечије шансе коришћењем лукавства или варањем постојала одувек мада Египћани нису имали математику која би им помагала у игри. Древне грчке вазе су осликане цртежима који приказују младиће како бацају кости. Верује се да је Понтије Пилат примао понуде за откуп Христове хаљине за време распећа. Сендвич је измислио ерл од Сендвича, по коме је и добио име, а који је желео да обедује, а да не устане од коцкарског стола. Познато је да се Џорџ Вашингтон коцкао у свом шатору за време Америчке револуције.
Фасцинација срећом прожима наше митове и легенде. Грчка митологија је боговима на Олимпу ставила у руке коцкице чијим су бацањем одређивали судбину људи. А три брата су бацала коцкице за расподелу универзума, па је Зевс освојио небеса, Посејдон мора, а Хад, губитник, био осуђен да буде владар подземља.