Здравствени радници и волонтери често пролазе кроз небезбедне зоне и неприступачне пределе како би деца добила вакцине
Текст: Данка Спасовски
У развијеним земљама и поред олакшаног приступа, многи људи преиспитују или одустају од медицинских услуга и прописаних норми, док су са друге стране ове услуге тешко доступне у државама у којима су велика удаљеност и отежана проходност до места где људи обитавају свакодневне појаве – неминовност која проистиче из географских услова. Становници градова најчешће не размишљају о физичкој доступности институција и услуга, а међу њима и здравствене заштите. Такве теме у земљама умерене климе и добре повезаности свих њихових крајева евентуално привуку пажњу у случајевима елементарних непогода као што су снежни наноси, поплаве или земљотреси.
Вакцинација је нарочито важна у заједницама којима је тешко приступачна или неприступачна. Она представља најефикаснију и најекономичнију здравствену инвестицију која се може обезбедити за будуће генерације. Уницеф наводи да уз ангажман многобројних волонтера и медицинских професионалаца, ова организација подржава програме имунизације у више од 95 земаља и обезбеђује вакцине за 45 одсто деце.
Већина деце на нивоу света заштићена је имунизацијом у већој мери него икада раније, али ипак највулнерабилније категорије деце налазе се међу сиромашнима. С обзиром на услове у којима одрастају, за њих је добијање вакцине од велике и пресудне важности, док је са друге стране велика и вероватноћа да неће моћи да је добију. Током 2015. године једна од пет беба је пропустила основну вакцинацију у првим месецима животаа што се негативно одражава на разне аспекте здравља мајке и детета.
Тетанус – тихи убица
У држави Јемен ратни сукоби који трају две године утицали су деструктивно на здравствени систем. У условима разорене инфраструктуре и недостатака средстава здравствене заштите, ратно подручје је идеална средина за ширење болести које су најчешћи узрок смрти деце. Процењује се да у овој земљи, где је велики број болница бомбардован и разрушен, сваких десет минута једно дете умре од болести која се може предупредити. Здравствени радници Уницефа спроводе програме обиласка и цепљења деце вакцинама против полиомијелитиса носећи тежак терет по великој врућини кроз тешко проходне планинске пределе и пролазећи кроз небезбедне зоне. Епидемије се јављају и постају смртоносне нарочито после природних катастрофа када је деци недоступна адекватна хигијена и када чиста вода за пиће постаје права драгоценост.
Након снажног земљотреса у Непалу 2015. године, који је чак померио Монт Еверест, постојала је опасност од појаве полиомијелитиса због чега су хуманитарци у округу Горкха спровели вакцинацију 3,6 милиона деце против малих богиња, полиа и рубеле. Како би стигли до епицентра потреса, били су принуђени да се веру уз стрме стене планинског подручја. Наџиба Ахмадјан, храбра жена која јашући магарца обилази североисточни Авганистан, једна је од многих који су у оквиру превенције, почевши од 1980. године па до данас, спашавали и по три милиона живота годишње. Осим тога, она и њени сарадници су ентузијастично радили на томе да се умање штетни утицаји неких веровања и дезинформација у вези здравља.
Авганистан је једна од осамнаест земаља које су укључене у кампању превенције тетануса, болести која настаје као бактеријска инфекција отворене ране и убода. Више од 80 одсто свих случајева тетануса на свету погађа жене које су се недавно породиле и њихову новорођенчад. Опасност је највећа тамо где хигијенски захтеви за порођај нису задовољени па тако на пример уколико пресецање пупачне врпце није стерилно, оно може имати фаталне последице али са одложеним дејством. Због тога је тетанус назван тихим убицом јер у условима депривације многе породиље и бебе умиру код кућа, што често остане незабележено. Захваљујући посебном програму вакцинације број смртних случајева постпорођајним и неонаталним тетанусом значајно је смањен.
Пакети здравља
Понекад реке стоје на путу који се мора прећи користећи висеће мостове или уже које спаја две обале. Овакве подухвате додатно компликује чињеница да се кроз тропске пределе морају користити специјални кофери за пренос вакцина. Истрајност и храброст оних који су прешли ове путеве у Индији је дала резултате, па су тако током 2014. и 2015. године болести полио и тетанус искорењене. Индија и Бангладеш су међу оним државама у којима се због удаљености појединих крајева и сиромаштва ентузијасти који деци доносе вакцине могу видети са пакетима на бициклу, мотоциклу или чак како дају вакцине у јавном превозу.
Због специфичне климе и дуготрајних ратних разарања деца Африке су најрањивија у погледу превенције болести. И тамо су присутне водене препреке па здравствени радници у Занзибару превозе драгоцене препарате чамцима у удаљене крајеве. Са друге стране, млада држава Јужни Судан суочава се са ратним дејствима и непоузданошћу коришћења многих путева кроз земљу. Свако путовање подразумева велики ризик, па се зато за пренос вакцина ангажују мали авиони и хеликоптери. Пртљаг који обезбеђује здравље затим преузимају многе жене које га на традиционални начин преносе на сопственој глави.
Према Уницефовим статистикама, у 2013. години није било вакцинисано готово 22 милиона деце. Невакцинисана деца углавном живе у депривираним условима, у оскудици хране и чисте воде, у лошим стамбеним условима, не похађају школу и није им обезбеђена елементарна здравствена заштита.
Мада се раскорак у редовној вакцинацији данас може приметити како у руралним, тако и у урбаним срединама, највећи изостанци се ипак бележе у сиромашним, нестабилним и ратом погођеним подручјима. Понекад традиционална веровања неких заједница утичу на одбијање вакцинације, али су значајн фактор и велике миграције становништва. Деца која се налазе међу избеглицама и мигрантима често промене многа пребивалишта због чега пропусте да буду евидентирана и збринута превенцијом.
Више од 70 одсто деце која нису добила препоручену дозу вакцине против болести дифтерије, тетануса и великог кашља живи у Африци у Југоисточној Азији, а чак трећина њих је из Индије. Уједињене нације и Светска здравствена организација реагују програмима брзих интервенција који спречавају епидемије заразних болести и штите велики број деце којој је редовна здравствена заштита ретко кад достижна.