Наши древни сродници највероватније су могли да бацањем копља улове неку животињу и са удаљености од 20 метара
Фото: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Дуго се сматрало да су неандерталци били наши примитивни и интелектуално инфериорни рођаци, али нова студија је још једна у низу која доказује да су били далеко паметнији него што мислимо – нарочито када је реч о лову.
У овом истраживању, објављеном у научном часопису Scientific Reports, научници тврде да постоји велика вероватноћа да су неандерталци израђивали оружја довољно напредна да убију плен са дистанце. Ови сродници хомосапијенса правили су копља којима су ловили животиње и са удаљености од 20 метара.
„Првобитна идеја је да су неандерталци били врло лимитирани приликом употребе ручно израђених копаља, па су могли једино да свом плену приђу довољно близу и забоду копље у њега“, наводи Анемике Милкс, водећа ауторка ове студије и научница са Института за археологију Лондонског универзитетског колеџа. „Међутим, уколико су копља били у стању да бацају са удаљености од 15 до 20 метара, то заиста отвара широк спектар ловачких стратегија које су неандерталци могли да користе.“
Неки ранији експерименти заиста су пружали подршку тези да су наши древни сродници свој плен ловили изблиза. Наиме, користећи копља израђена по узору на неандерталска – дугачка око два метра и тешка нешто мање од килограма – претходни истраживачи утврдили су да су она исувише тешка да би се бацила са одговарајућом силом и прецизношћу потребном да се улови нека животиња. Ипак, проблематично је било што су поменуте експерименте изводили људи којима је то био први пут да бацају копље.
Због тога су научници у најновијем истраживању ангажовали професионалне бацаче копља, претпоставивши да су по вештини ближи искусним ловцима какви су били неандерталци, него што је то био случај са бацачима аматерима. „Бацачи копља дефинитивно нису савршена замена за неандерталце“, каже Милкс и додаје: „Међутим, претходни пут ослањали смо се на необучене људе који су за потребе експеримента симулирали убадање или бацали ова оружја, тако да су наше идеје о томе како су она функционисала биле засноване на невештој употреби.“
Истраживачи су професионалним бацачима дали дрвена копља, која су била реплике фрагментарних копаља ископаних у Шенингену у Немачкој пре нешто више од двадесет година. За копља из Шенингена испоставило се да су стара око 300.000 година и да су их од смреке израдили неандерталци.
Од бацача се очекивало да уз помоћ поменутих реплика погоде пластове сена са различитих дистанци. Ови спортисти погодили су мету у само 25% покушаја са удаљености од десет метара. Али остварили су идентичан постотак прецизности и кад је мета била даља за пет метара, а са удаљености од 20 метара успели су да погоде мету у 17% случајева. Колико год деловали ниско, ови проценти успешности веома су изненадили истраживаче.
Захваљујући експерименту, испоставило се да су копља из Шенингена могла да буду бацана са дупло веће дистанце него што су научници раније веровали. Али и да буду ефикасна – будући да су истраживачи утврдили да су копља погађала мету са силином довољном да се убије велика животиња.
То значи да неандерталци нису били искључиво ограничени на убадање плена из непосредне близине, већ су у лову могли да користе различите врсте стратегија – као што је то био случај са хомосапиенсом. „Ово заиста отвара читав репертоар различитих понашања неандерталца приликом лова. Имамо све више и више доказа о томе колико су само паметни били неандерталци“, наводи Милкс.
„Одувек смо се ослањали на оруђа и проширивали своје способности путем техничких иновација“, наводи Мат Поуп, коаутор ове студије и научник са Лондонског универзитетског колеџа. „Разумевање тренутка када смо први пут развили способност да убијемо са удаљености стога је мрачан, али важан моменат у нашој причи.“