Период индустријског и економског јачања Енглеске, Викторијанска ера је за науку значајна као епоха пионирских продора у људском сазнању
Текст: Драгана Славковић*
Година је 1900. На отвореној седници за јавност огледне ”Британске асоцијације за напредак науке”, где су током 19. века представљена готово сва велика научна открића, говори лорд Келвин. ”Ништа ново у физици неће бити откривено. Све што нам предстоји су само прецизнија и прецизнија мерења”, рече овај углађени аристократа високог чела и дуге седе браде, док су остали викторијански научници у дворани потврдно климали главом.
Да ли су сви присутни научници заиста мислили као Келвин и били убеђени да се више ништа ново неће открити, или су пак имали другачије мишљење, али не и став да га одбране?
Време владавине краљице Викторије, или Викторијанско доба, које траје од 1837. до 1901. године представља јако важан период у историји Енглеске. У то време Енглеска је била земља технолошке иновације, најјача индустријска и економска сила, али и земља у којој се прешло са мануфактуре на индустриализацију и у којој су се сменили су се конзервативци и либерали.
Викторијанско доба је и важан период за развој науке. Британски геолози су успели врло детаљно да проуче фосиле и да на тај начин групишу геолошку историју. Груписали су периоде у ере, а терцијарни и квартарни период су поделили у епохе. Биологија постаје богатија за једну теорију – теорију еволуције, а хемија напредује на пољу развоја теорија атома и уједно добија нове појмове као што су анода, катода, електрода и јон. Физика такође добија нове појмове и објашњења о дијамагнетизму и другим појавама.
Током 19. века наука и религија су у Енглеској, али и у остатку света, прошле кроз драматичне промене. Почетком века па све до 1860-их оне се налазе у међусобној равнотежи. Међутим, с новим геолошким, биолошким, физичким, хемијским и осталим открићима која су представљала претњу дословном схватању библијског Постања, долази до нарушавања те хармоније. Ипак, многи научници проналазе нове начине за интерпретацију Постанка у светлу нових открића геологије или астрономије, а да притом не ремете своја дотадашња веровања.
Титула најистакнутијег научника викторијанског доба припада Чарлсу Дарвину, британском научнику који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције. Након што је Дарвин изнео у јавност своју теорију еволуције, мишљење становништва је било подељено.
Док су једни наглашавали скандалозност тог дела, други су успевали да га прилагоде својим религијским схватањима. Средином века се опет јављају нове групе – они које се противе бављењу свештенства науком наглашавајући да се за науку треба постарати стручњак а да свештенство треба да се придржава свог подручја, односно теологије.
Џон Далтон је почетком 19. века почео да се бави атомском теоријом. За обележавање хемијских супстанци употребљавао је специјалне ознаке. Први је саставио таблицу релативних атомских маса елемената, а у својим предавањима се служио дрвеним куглицама као моделима атома. Тврдио је да је атом недељив, али је та теорија касније оповргнута. Геолог Вилијам Смит био је творац прве националне геолошке карте и познат као ”отац енглеске геологије”.
Дуга листа открића ”викторијанских” научника поставља темеље бројним савременим научним дисциплинама. Наука из пубертета улази у зрело доба. Упркос речима лорда Келвина, почетком 20. века долази до рађања нових научних области, попут квантне физике, космологије и релативности, које фундаментално мењају разумевање света око нас.
ПИОНИРИ
Наука је процес. Нове идеје, парадигме и знања ничу захваљујући раду хиљада људи. Но, кроз борбу за тако освојене концепте, појединци преусмеравају токове сазнања. Ко су заправо пионири науке?
* Аутори серије текстова о научним револуционарима полазници су Колоквијума научног новинарства ЦПН-а.