Како је астрофизичар из Тексаса повезао једну од најпознатијих слика са једном од највећих природних катастрофа
Текст: Јована Николић
”Шетао сам са два пријатеља када је сунце почело да залази. Одједном је небо постало црвено као крв. Зауставио сам се и наслонио на ограду осећајући неописиви умор. Језичци ватре и крви простирали су се изнад плавичасто-црног фјорда. Моји пријатељи су наставили да ходају, а ја сам остао иза дрхтећи од страха. Онда сам чуо огроман, бескрајни крик природе.”, записао је Едвард Мунк у свом дневнику описујући настанак чувене слике ”Крик”.
Ово сећање је забележено у Ници, у јануару 1892. године, а с обзиром да је о истом догађају писао и неколико година касније, јасно је колико су призор који је видео тог дана и страх који је осећао оставили јак утисак. Осим тога, Мунк је чак три слике сместио на исту локацију, а позадина је готово идентична (”Очајање”, ”Крик” и ”Анксиозност”). Описи фјорда јасно говоре да се све одиграло пре његовог доласка у Ницу, у родној Кристијани, данашњем Ослу. Али, шта се тачно догодило на небу тог дана? Да ли је то био један од залазака сунца карактеристичних за јесење дане у северним земљама или је небо било другачије него обично?
Детективска уметност
Док су историчари уметности говорили да за крваво небо није одговорно ништа друго до уметникова машта и да све три слике представљају људска осећања а не сцене из природе, Доналд Олсон, астрофизичар са Универзитета у Тексасу желео је дословно да открије позадину свега тога. Са својим тимом је најпре кренуо у потрагу за локацијом са које се чује крик необичне фигуре поредећи слику са записима из дневника, али и са ранијом скицом као и са бројном документацијом коју је пронашао у Ослу, а која укључује записе, старе мапе и разгледнице града.
Све је указивало на некадашњи пут са оградом, који се налазио изнад воде, заобилазио брдо и одакле је поглед ишао према југозападу. Следећи корак било је тражење астрономских догађаја који су се одиграли у кратком временском року пре записа из дневника, али све је било сувише обично. Међутим, потрага није смела да се заустави сада када су истраживачи дошли на, прептоставља се, тачно оно место где се Мунк налазио и када их је само време делило од истог погледа у небо који је он имао.
Олсонов тим је дошао до закључка, али и до података да је и раније било сличних тумачења, да небо личи на заласке сунца карактеристичне за период после вулканских ерупција. Мунк је насликао ”Крик” 1893. године, у време када није било великих вулкаснких ерупција, али истраживачком тиму је у тражењу одговора помогла историја уметности. Крик је једна у серији слика ”Фриз живота” које су настале под јаким личним доживљајима из прошлости.
Неке од тих слика су настале годинама након смрти Мункове мајке и сестре, а недвосмилсено се зна да приказују управо ове епизоде његовог живота, па је сасвим могуће да је и залазак сунца део прошлости коју не може да заборави. Осим тога, Олсон је пронашао Мункове белешке које сведоче да је слика настала под утицајем боемских дружења, што нас враћа деценију уназад у односу на годину када је ”крик” прешао на платно. На основу ових података, тачне локације и погледа усмереног ка југозападу, Олсонов тим 2004. године у часопису Sky & Telescope објављује да је крваво небо последица вулканске ерупције на Кракатау 1883. године.
Острво у ваздух
Данас је Кракатау назив за групу малих острва између Јаве и Суматре, остатке некадашњег острва, али и синоном за једну од највећих природних катастрофа. Неколико година пре 1883. око вулкана су учестале сеизмичке активности, а неки од земљотреса су се осећали чак у Аустралији. До експлозије која представља најјачи звук у модерној историји и који се чуо на удаљености од 4.800 километара, дошло је постепено. Најпре је 26. август 1883. године обележен низом мањих експлозија. Ипак, чуле су се далеко, а у неким деловима дана размак између њих није био већи од десет минута.
Над околним острвима су се надвијали црни густи облаци дима, а становништво је у чуду гледало пепео који пада. Упркос томе, нико није могао да претпостави шта ће се догодити наредног јутра. Почетак 27. августа испратиле су три екстремно снажне екслпозије, од којих је трећа произвела звук који се, према Гинисовој књизи рекорда, чуо на једној тринаестини планте и који су забележили различити уређаји широм света. Морнарима који су се налазили на удаљености од 64 километара, пуцале су бубне опне. Експлозија је била 13.000 пута јача од оне коју је изазвала бомба бачена на Хирошиму, а у њој је осим једне трећине на југу, нестало читаво острво.
Тоне пепела, прашине и вулканске лаве одлазе у ваздух, а киша врелог пепела се сручила на Суматру и убила око 1000 људи. На Кракатои и околним острвима влада мрак јер густ дим не дозвољава сунцу да се пробије. Капетан једног брода бележи да је почео и следећи дан, али да није свануло. Ипак највећи број жртава, којих је било више од 36.000, није погинуо од саме вулканске ерупције већ од цунамија које је она покренула. Таласи који се мере десетинама метара ударали су снажно у обале, јер је неколико кубних метара различитих материјала отишло у море и избацило исту количину воде напоље. Људи су се бежећи од таласа пењали на палме, али мали је број оних који су успели да побегну. Таласи су били толико брзи да су за 12 часова прелазили растојања за која је паробродима било потребно 12 дана. Уништено је око 165 насеља, а неки извештаји говоре да су људски скелети годинама касније пловили Индијским океаном.
На другом крају света
Милиони тона сумпора су ослобођени у атмосферу, а ветрови су га заједно са прашином и пепелом разносили на велике удаљености. Последица тога било је глобално смањење температуре за 1,2 степена Целзијуса, али и необични заласци сунца у многим деловима света. Честице које су се нашле у атмосфери дозвољавале су само светлости већих таласних дужина да се кроз њих пробије, а то су биле каракатеристичне црвена, наранџаста и жута боја.
Срећом, идентични заласци више никада нису виђени, јер се вулканска ерупција ове јачине није догодила, али се ипак може замислити како је то изгледало на основу појава после мањих ерупција и на основу скица и извештаја насталих до краја 1883. и у првој половини 1884. године. У Британији је Вилијам Ашкрофт посматрајући небо у сумрак, нацртао стотине скица у боји, а песник Џерард Манли Хопкинс је часопису Nature слао необично прецизне и поетске описе боја не знајући зашто је небо такво. Њујорк Тајмс 28. новембра 1883. године доноси чланак о ”западном хоризонту који је изненада плануо у црвеној боји” и запањеним људима који мисле да се догодио велики пожар.
Ипак за причу о Мунковом платну најзанимљивији је извештај из локалних новина у Кристијани, објављен два дана након њујоршког. Писало је да је ”јака светлост виђена јуче и данас око пет сати на западу града” и да је то било ”црвено преламање у магловитој атмосфери после заласка сунца”. Извештаји сачувани у Краљевској академији у Лондону показују да се у Норвешкој ова несвакидашња светлост појављивала све до фебруара 1884. године, а тим Доналда Олсона са разлогом сматра да ју је Мунк не само посматрао већ и забележио на слици ”Крик”.
Док међу познаваоцима уметности има оних који тврде да Мунк никада не би насликао нешто што сви виде, Олсон истиче вредност овог уметника објашњавајући да су милиони људи видели исти призор, а само се о једној слици инспирисаном њим говори већ више од сто година.
Форензичка астрономија
Доналд Вилсон има необично интересовање које назива ”форензичком астрономијом”. Наиме, он истражује астрономске и друге небеске појаве на познатим сликама и фотографијама и покушава да одгонетне шта су уметници и фото-репортери заиста видели. Одредио је тачно време и место заласка сунца са једне Монеове слике, а за неке од његових слика је тумачио да ли је представљају излазак или залазак сунца. Пронашао је белу кућу, коју је Ван Гог насликао неколико недеља пре самоубиства, и установио да је небеско тело на овој слици Венера. Такође је утврдио да је Ван Гог на платну које историчари уметности називају заласком сунца, у ствари насликао излазак месеца. Ипак, још увек се није усудио да објави било шта о чувеној ”Звезданој ноћи” јер каже да је превише тешко одредити које се звезде виде на овој слици.